OrthoExpert Logo

 

Select location

Belgrade Nis

Current location: Belgrade

You can change the default location at any time by clicking Change location

Lakat


Lakat je zglob koji je zbog pokretljivosti i relativne nestabilnosti veoma osetljiv. Povreda lakta, kako u obliku akutne traume, tako i u obliku oštećenja koje je rezultat hroničnih procesa, česta je pojava.

S obzirom na svoju strukturu, lakat omogućava pokretanje u 2 ravni: savijanje / opružanje i rotacija podlaktice. Obim pokreta u laktu je od 0 do 140 stepeni. Nekoliko velikih mišića, kao što su biceps, triceps, fleksori i ekstenzori podlaktice, kao i više većih tetiva susreću se upravo u laktu.

Lakat je kompleksan zglob koji formiraju 3 kosti – jedna u nadlaktici i dve u podlaktici. Hrskavica u tankom sloju prekriva krajeve kosti koje formiraju zglob lakta. Sinovijalna membrana zgloba proizvodi tečnost koja ispunjava šupljine između kosti i podmazuje zglob smanjujući trenje i oštećenje kostiju.

Mreža ligamenata, sastavljenih od čvrstog, ali fleksibilnog tkiva, ima ulogu stabilizatora zgloba lakta. Ovi ligamenti okružuju zglobnu kapsulu i stabilizuju lakat čineći ga otpornim na mehanički stres. Glavni ligamenti koji povezuju kosti lakta su: spoljni (ulnarni kolateralni ligament), unutrašnji (radijalni kolateralni ligament) i anularni ligament. Ovi ligamenti daju stabilnost laktu pri pokretima.

Lakat formira ugao koji sprečava da prilikom hodanja ruke udaraju o telo. Zbog razlike u telesnoj građi između žena i muškaraca, razlikuje se i način na koji muškarci i žene nose stvari, pa se tako i ovaj ugao (tzv. „ugao nošenja“) koji lakat formira razlikuje. Vrh lakta često koristimo kao tačku oslonca dok sedimo i obavljamo određene aktivnosti, poput pisanja ili kucanja na tastaturi. Ovakav položaj bi mogao da izazove bol i upravo zato je ovde koža zadebljala i sa jako malo nervnih završetaka.

Lakat je izložen povredama i oštećenjima, kako zbog svoje građe, tako i zbog činjenice da je jedan od većih zglobova na jednom od najaktivnijih delova tela. Stoga su povrede lakta veoma česte kako kod mlađih, tako i kod starijih. Najčešće su povredama, odnosno stresu izložene tetive, usled čega može nastati tzv. teniski lakat ili golferski lakat. Oštećena hrskavica usled povrede ili starenja može dovesti do procesa poznatog kao okoštavanje lakta. Povrede za posledicu mogu imati ukočenost lakta ili nestabilnost lakta.

Povrede lakta i oboljenja lakta

Procedure za lečenje povreda i oboljenja lakta

Popuštanje zglobne kapsule lakta


Popuštanje zglobne kapsule lakta (release lakta) je operativni zahvat kojim se tretira ukočenost lakta, odnosno kontraktura lakta – stanje koje se javlja kao posledica povrede ili pada, a nekada je posledica hroničnih oboljenja (artritisa). Ukočenost lakta ponekad izaziva bol i onemogućava obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Ovakvo stanje se može tretirati vežbama, odnosno fizikalnom terapijom, ali ukoliko je deformitet značajan onda je jedini način izlečenja operacija, nakon čega se nastavlja sa fizikalnom terapijom. U svakom slučaju trebalo bi najpre pokušati sa neinvanzivnim metodama, a operativni zahvat primeniti tek ako nijedna od njih ne daje zadovoljavajuće rezultate.

Operativni zahvat popuštanja zglobne kapsule može biti urađen artroskopski ili kao otvorena operacija. Najčešće se radi artroskopija zbog brojnih prednosti i manje rizika, ali ukoliko je već bilo ranijih operacija lakta, preporučuje se release lakta u formi otvorene operacije. Artroskopija lakta podrazumeva nekoliko malih rezova kroz koja se instrumentima ulazi u područje zgloba i obavlja popuštanje zgloba.

Veoma je važno krenuti sa fizikalnom terapijom što pre, već 24 časa nakon što se obavi release lakta. Iako su pokreti odmah nakon operacije ograničeni i bolni, pacijent treba aktivno da koristi ruku do granice bola, a fizioterapeut da održi stanje dobijeno operacijom. To je nekada teško jer proces ima tendenciju povratka na prethodno stanje. U prvo vreme ne treba izlagati lakat velikim opterećenjima, ali je neophodno imati redovne treninge.

Cilj zahvata popuštanja zglobne kapsule lakta, kao i postoperativnog programa, je uspostavljanje ponovne funkcije i postizanje punog obima pokreta lakta bez bola.

Uklanjanje slobodnih tela iz lakta


Slobodna tela u laktu jesu komadići kosti ili hrskavice koja se slobodno kreću unutar zgloba lakta izazivajući bol i neugodnost i istovremeno smanjuju pokretljivost lakta. Do pojave ovih tela dolazi prilikom povreda, zatim kod sportista, ali i kod ljudi čiji lakat trpi velika opterećenja u obavaljanju određenih aktivnosti.

Ovaj problem rešava se prilično jednostavnim operativnim zahvatom artroskopskog tipa. Lekar pravi nekoliko manjih rezova kroz koje instrumentom ulazi u lakat, postavlja dijagnozu i potom vrši uklanjanje slobodnih tela iz lakta.

Slobodna tela iz lakta uklanjaju se, po pravilu, u totalnoj anesteziji, eventualno uz kombinaciju sa lokalnom anestezijom. Konci se uklanjaju nakon 12–14 dana, a nakon 6 nedelja trebalo bi obaviti kontrolni pregled.

Nakon operativnog zahvata potrebno je uzeti lekove protiv bolova, ukoliko bolovi postoje. Zavoj koji se nakon operacije stavlja na operisano mesto, uklanja se obično nakon 2 dana.

Što se tiče aktivnosti, važno je odmah početi sa pokretanjem lakta i obavljanjem aktivnosti do granice bola. Potrebno je pridržavati se programa vežbi koje odredi fizioterapeut, a koje se takođe rade do granice bola. Postepeno, kako se bol smanjuje treba pojačati intenzitet vežbi i opterećenje. Cilj fizikalne terapije je dobijanje punog obima pokreta i jačanje mišića lakta.

U toku prvih 6 nedelja može doći do natečenosti praćene bolovima. Ukoliko do ovoga dođe, treba smanjiti opterećenje, ali nastaviti sa laganim vežbama.

Ako se u toku procesa oporavka pojave znaci infekcije (crvenilo, natečenost, toplota, pulsirajući bolovi, povišena telesna temperatura) treba odmah kontaktirati lekara.

Uklanjanje slobodnih tela iz lakta je operativni zahvat koji, kao i bilo koji drugi nosi rizike kao što su infekcija, krvarenje i u retkim slučajevima oštećenje nerva.

Prednosti ovakvog zahvata su, međutim, mnogo brojnije u odnosu na mogućnost eventualnih komplikacija.

Artroskopija lakta


Artroskopija lakta primenjuje se kod raznih oboljenja lakta kako bi se postavila precizna dijagnoza stanja kao što su povrede zgloba, burze i zglobne kapsule, ali i kako bi se problemi tretirali. Uklještenja sluzne kesice u zglobu lakta najčešća su kod sportista i kod velikih opterećenja ovog zgloba.

Većina ovakvih stanja i povreda može se tretirati artroskopskom metodom koja u proseku traje jedan sat, a obavlja se kroz nekoliko minimalnih rezova na laktu. Kroz ove rezove instrumentima se ulazi u zglob lakta i postavlja dijagnoza, a zatim pristupa uklanjanju problema.

Nakon artroskopskog zahvata potrebno je dati analgetik, a najčešće se kroz blokadu lakta, koja se postavlja u toku operacije, daje sredstvo protiv bolova. Blokada lakta će izazvati potpunu bezbolnost, i ovo stanje traje 12 do 24 časa. Ukoliko se blokada ne aplikuje, potrebno je uzeti analgetike po preporuci lekara.

Nakon što se artroskopija lakta okonča, neophodno je mirovati par dana i uzimati lekove protiv bolova. Postoji tendencija naticanja operisanog područja kao i cele ruke. Smanjenje ili sprečavanje otoka može se ostvariti na više načina – na primer, elevacijom ruke ili određenim vežbama za poboljšanje cirkulacije. Svakodnevnim aktivnostima se treba vratiti postepeno, uz konsultaciju sa lekarom.

Artroskopija lakta, slično kao artroskopija ramena, ima mnogo prednosti u odnosu na otvoreni operacioni zahvat, kao što su: manji rizik od infekcija, znatno manje oštećenje okolnog tkiva prilikom operacije i brz oporavak.

Kompikacije su moguće, ali se retko dešavaju. Ipak, može doći do oštećenja veoma složene i značajne strukture lakta.

Blokada lakta


Blokada lakta je relativno česta terapeutska metoda lečenja patoloških stanja poput teniskog lakta i golferskog lakta. Najbolje je blokadu obavljati pod kontrolom ultrazvuka, čime se postiže preciznost u tretiranju bolnog mesta.

Blokada u predeo lakta se sastoji od kombinacije kortikosteroida i lokalnog anestetika koji udruženim delovanjem smanjuju iritaciju bolnog mesta. Lokalni anestetik deluje odmah nakon davanja blokade i bolovi tipično nestaju ili se znatno smanjuju veoma brzo. Ukoliko dođe do smanjenja bolova odmah nakon blokade, velika je verovatnoća da će blokada pomoći na duže staze. Nakon izvesnog perioda (5–18 sati) može doći do neznatnog pogoršanja i simptoma poput manjeg bola i modrih tragova.

Kotrikosteroid u blokadi počinje da deluje nakon par dana i deluje 4–6 nedelja, koliko je potrebno za oslobađanje hormona iz kortikosteroida. S obzirom na to da hormoni deluju na okolno tkivo, ne preporučuje se davanje više od 3 blokade ukupno u toku 6 meseci. Nakon toga potrebno je da prođe izvesno vreme pre nego što se opet pristupi ovom tipu lečenja. Ukoliko nakon 4 nedelje ne dođe do poboljšanja, najverovatnije je da do njega neće ni doći i da blokada lakta nije pomogla.

Nije moguće sa sigurnošću prognozirati dejstvo blokade na probleme u laktu – nekada je jedna blokada lakta dovoljna, nekada je potrebno dati i do 3 blokade u određenom vremenskom razmaku, a nekada blokada ne pomaže ili pomaže veoma kratko.

Neželjenih dejstava nema mnogo, ali se ponekad ipak javljaju i uglavnom su prolazna i minimalnog intenziteta: lokalno crvenilo, otok, alergijska reakcija, infekcija.

Nakon primanja blokade potrebno je uzeti analgetik, ne opterećivati lakat i obratiti pažnju na znakove infekcije – crvenilo, toplota i natečenost tretiranog područja.

Kod iritacije u zglobu, blokada lakta daje se u sam zglob pod sterilnim uslovima.

Prelom glave radijusa lakta (prelom glave žbice)


Prelom glave radijusa lakta, odnosno prelom glave žbice, najčešći je prelom u laktu. Oko 33% svih preloma lakta otpada upravo na ovu vrstu – prelom gornjeg dela okrajka žbice koji sa glavicom nadlaktice gradi spoljašnji deo zgloba lakta.

Mehanizam povređivanja glave žbice

Prelom glave žbice najčešće nastaje padom na ispruženu šaku, kada je ruka ispružena u laktu i rotirana na unutra, te se sila sa šake prenosi na ručni zglob, potom na žbicu i dolazi do preloma glave žbice.

Udružene povrede

Često, prilikom preloma glave radijusa lakta, može doći i do određenih mekotkivnih i koštanih povreda, koje često budu previdjene.

Najčešće mekotkivne udružene povrede su povrede ligamenata – spoljašnjeg kolateralnog ligamenta u 80% slučajeva, unutrašnjeg kolateralnog ligamenta, kombinacija povrede oba ligamenta ili rascep membrane koja spaja lakticu i žbicu i tom prilikom dolazi i do nestabilnosti u ručnom zglobu.

Često sa prelomom glave radijusa lakta dolazi i do preloma laktice, njenog koronoidnog nastavka, olekranona ili čak i do luksacije lakta, uz oštećenje spoljašnjeg kolateralnog ligamenta, što zahteva hiruršku rekonstrukciju.

Značaj glave radijusa u zglobu lakta

Glava radijusa lakta se zglobljava sa glavicom donjeg okrajka nadlaktice i ima veliku ulogu u stabilnosti zgloba lakta i to na dva načina:

  • valgus stabilnost (nemogućnost otvaranja ili krivljenja lakta u spoljašnju stranu) kod neadekvatne funkcije unutrašnjeg kolateralnog ligamenta;
  • uzdužna stabilnost – onemogućava migraciju žbice na gore u laktu, učestvuje u izgradnji membrane izmedju žbice i laktice i daje stabilnost ručnom zglobu. Prenos sila sa ručnog zgloba na lakat u zavisnosti je od površine zgloba izmedju glave žbice i glavice donjeg okrajka nadlaktice.

Postoje četiri tipa preloma glave radijusa lakta u zavisnosti od veličine fragmenata i dislokacije, što se može videti sa slike.

Klinička slika

Prilikom preloma javlja se bol u laktu sa spoljašnje strane, otok, bol pri pokretima, naročito pri izvrtanju i uvrtanju podlaktice. Nekada se javlja i mehanički blok pokreta u laktu zbog umetanja fragmenta kosti u zglobu lakta. Kod udruženih povreda ručnog zgloba javlja se bol u ručnom zglobu i duž podlaktice. Treba posebnu pažnju obratiti na stabilnost zgloba lakta, što bi ukazivalo na neku od povreda ligamenata.

Radi definitivne procene stanja u laktu nekada se može dati lokalni anestetik u zglob lakta da bi se omogućilo adekvatno testiranje u smislu da li postoji mehanički blok ili nestabilnost lakta, jer zbog bolova pacijent se često brani, te testiranje nije adekvatno.

Dijagnostika

Dijagnoza se pored kliničkog pregleda postavlja na osnovu radiografija lakta u dva pravca, nekada u tri pravca radi bolje vizualizacije glave radiusa.

Kod preloma sa dislokacijom poželjno je uraditi CT pregled lakta, radi boljeg uvida u obrazac preloma i donošenje odluke o daljem lečenju i boljem planiranju hirurškog zahvata, ukoliko je indikovan.

Ultrazvučna dijagnostika ima značajnu ulogu u dijagnostici mekotkivnih povreda u laktu, koje mogu biti udružene sa prelomima glave radiusa (povrede ligamenata). Ova metoda omogućava dinamičku proveru stabilnosti, odnosno funkcije ligamenata u realnom vremenu.

Lečenje preloma

Lečenje može biti neoperativno i operativno.

Neoperativno lečenje preloma

Glavni cilj neoperativnog lečenja je dobiti dobre pokrete u laktu i povratiti funkciju lakta. Zato bez obzira što je za srastanje preloma potreban duži vremenski perod imobilizacija u vidu mitele ili trougle marame se postavlja najduže 1-2 nedelje i pacijent započinje sa pokretima u laktu što je ranije moguće, bez obzira na bolove koje povremeno oseća. Na ovaj način se brže vraća funkcija lakta, nasuprot dugotrajnoj imobilizaciji koja vodi u kontrakturu lakta.

Naravno, ovaj vid lečenja rezervisan je za prelome glave radiusa bez pomeranja ili sa minimalnim pomeranjem, kod kojeg nema mehaničkog bloka ili nestabilnosti u zglobu lakta.

Operativno lečenje preloma

Operativno lečenje preloma omogućava očuvanje konfiguracije zgloba izmedju glave žbice i glavice donjeg okrajka nadlaktice, a pre svega očuvanje dužine žbice, odnosno glave, i stabilizaciju nestabilnog lakta rekonstrukcijom ligamenata.

Najnovija upustva za lečenje preloma glave radiusa nikako ne dopuštaju ranije često korišćenu hiruršku metodu vađenja polomljenog fragmenta, jer se na taj način gubi dužina žbice, dolazi do nestabilnosti u laktu, ali i u ručnom zglobu, kao i posledičnog propadanja hrskavice, degenerativnog oboljenja – artroze.

Danas se preporučuje očuvanje glave radijusa po svaku cenu, bilo da se radi o prostoj hirurškoj repoziciji, osteosinteza fragmenata, slobodnim šrafovima ili pločom i šrafovima, naravno uz rekonstrukciju ligamenata (kolateralnih i anularnog ligamenta).

Kod jako dislociranih preloma, kod kojih rekonstrukcija nije moguća ili se ne može rekonstruisati glava radijusa na zadovoljavajući način, preporučuje se ugradnja proteze glavice radiusa, radi očuvanja dužine žbice i stabilnosti lakta.

Prelom lakta


Prelom lakta najčešće se dešava prilikom direktnog udarca ili prilikom pada sa savijenim laktom. Vrh lakta (olecranon), kost koju možemo jasno napipati kada savijemo lakat, nalazi se direktno ispod kože i nije zaštićena mekim tkivom i mišićima, tako da je direktno izložena povredi prilikom pada ili udarca. Međutim, i ostale kosti koje čine lakat mogu biti izložene prelomu prilikom pada ili drugog tipa povrede.

Lakat se sastoji od tri kosti: nadlaktice (humerus), žbice (radius) i lakatne kosti (ulna). Distalni deo nadlaktice je centar lakatnog zgloba. Glava žbice pomera se oko donjeg dela nadlaktice i rotira se prilikom okretanja ručnog zgloba. Vrh lakta je deo lakatne kosti (ulna) koji „drži“ donji okrajak nadlaktice i rotira se oko njega. Ovaj deo lakatne kosti je, kao što je već pomenuto, nezaštićen i prekriven jedino tankim slojem tkiva.

Mišići, tetive i ligamenti učestvuju u građi lakta i stabilizuju zglob. Same kosti oblikovane su tako da lakat čine kompaktnim. Poremećaj u strukturi (prelom kosti, povreda mišića, tetiva ili ligamenata) dovodi do disfunkcionalnosti koje se javljaju kao ukočenost lakta, nestabilnost lakta ili bolova.

Uzroci preloma lakta

Najčešći je prelom vrha lakta (olecranon) i on može biti deo većeg preloma, ali je čest slučaj da do preloma lakta dođe jedino na tom delu. Pored toga, i nadlaktica, kao i žbica, izložene su prelomima.

Prelom lakta može biti posledica:

  • direktnog udarca – do njega dolazi prilikom pada ili udarca loptom, teškim predmetom;
  • indirektnog udarca – prilikom pada sa opruženom rukom, direktno na dlan.

Prelom donjeg dela nadlaktice dešava se najčešće kod dece i starijih osoba. Prilikom ovog preloma može doći i do oštećenja nerva i arterije, te je zato potrebno pažljivo pristupanje problemu. Ukoliko nije stabilan, ovaj tip preloma se leči operativno.

Prelomi lakta dešavaju se najčešće u detinjstvu i čine 10 procenata svih preloma u mlađem uzrastu. Zbog svojih aktivnosti, deca su veoma izložena prelomima ovog zgloba.

Pored mlađe populacije, i sportisti su u rizičnoj grupi za prelom lakta, najviše gimnastičari, fudbaleri, biciklisti. Korišćenje zaštite za laktove može u velikoj meri sprečiti prelome.

Ukoliko prelom lakta zahvata zglob, postoji rizik za razvoj okoštavanja lakta (artroze).

Simptomi preloma lakta

Simptomi preloma lakta najčešće se javljaju udruženo, a u pitanju su:

  • iznenadan jak bol u laktu;
  • otok na laktu (koji se spušta ka prstima);
  • modrice na laktu;
  • osetljivost na dodir;
  • jak bol prilikom pokreta;
  • nemogućnost pokreta;

Nekada se može čuti zvuk preloma u trenutku pada ili povrede.

Lečenje preloma lakta

Nakon detaljnog pregleda i rendgenskog snimanja, kako bi se dijagnoza preloma potvrdila, pristupa se lečenju preloma. U zavisnosti od ozbiljnosti i tipa preloma, može se primeniti imobilizacija, najčešće gipsanom longetom, dok je nekada potrebna operacija kako bi se delovi kosti vratili na svoje mesto.

Neoperativno lečenje preloma

Kod neoperativnog lečenja koje se koristi u slučaju tzv. stabilnih preloma, može se računati na dužu imobilizaciju, kao i na to da može doći do ukočenosti lakta. Svaka metoda lečenja ima svoje dobre strane i rizike, a na osnovu više faktora, bira se najefikasniji način lečenja.

Operativno lečenje preloma

Operativno lečenje podrazumeva repoziciju preloma i fiksaciju materijalom koji je najprikladniji za određenu vrstu preloma. Više metoda dolazi u obzir (ploča sa šrafovima, metalne žice), i naročito kod lečenja preloma lakta dolazi do izražaja iskustvo hirurga u izboru različitih tehnika.

Proces rehabilitacije, nakon imobilizacije, odnosno operacije, veoma je važan deo lečenja, jer je lakat jedan od zglobova koji su najosetljiviji na imobilizaciju. Rehabilitacija lakta mora biti intenzivna, kako bi se izbegla ukočenost lakta, jedan od najčešćih rizika u procesu lečenja.

Teniski lakat i golferski lakat


Teniski lakat i golferski lakat vezani su za probleme sa tetivama koje učestvuju u građi lakta, tj.imaju ulogu pripajanja mišića i kostiju lakta.

Tetivu čini grupa tkiva koja pripaja mišić za kost. Postoji nekoliko specifičnih problema kada su u pitanju tetive. Zajednički naziv za ove probleme je tendinitis (tendinopathies):

  • ponavljanje istih pokreta kao i povrede mogu uticati na povredu tetive, njenu iritaciju, što uzrokuje bol i ograničenost pokreta;
  • vremenom, tetive postaju slabije, izložene su degeneraciji i raskidu;
  • u ređim slučajevima, problemi sa tetivama uzrokovani su hroničnim stanjima poput artritisa.

Tendinitis je najčešći problem koji pogađa lakatni zglob, a njegovi oblici su teniski lakat i golferski lakat. Iako su nazivi ovih stanja vezani za sport, njima nisu izloženi samo sportisti, već i ljudi koji se bave drugim zanimanjima. Primera radi, teniski lakat nije karakterističan samo za igrače tenisa – i golferi mogu zadobiti ovu vrstu povrede, kao i svi koji obavljaju aktivnosti koje uključuju uzastopno ponavljanje istih pokreta ručnog zgloba.

Teniski lakat (lateral epicondylitis, M77.1)

Teniski lakat (lateral epicondylitis, epicondylitis lateralis) je stanje koje izaziva bol na mestu gde se tetive podlaktice spajaju sa koštanim delom na spoljašnjoj strani lakta.

Golferski lakat (medial epicondylitits, M77.0)

Golferski lakat (medial epicondylitis, epicondylitis medialis) je slično stanje, s tim što se bol javlja na unutrašnjoj strani lakta. Bol se međutim, može proširiti na podlakticu i ručni zglob.

Uzroci

Kao što smo već opisali, teniski i golferski lakat mogu se pojaviti usled obavljanja poslova koji podrazumevaju repetitivne aktivnosti rukom. Uzroci, takođe, mogu ležati u bavljenju određenim vrstama sporta, hroničnim oblicima artritisa, kao i samom procesu starenja koji utiče na stanje tetiva u našem telu.

Simptomi teniskog lakta i golferskog lakta

Teniski lakat i golferski lakat su stanja koja najčeše pogađaju dominantnu ruku. Simptomi su sledeći:

  • Bol u laktu koji se širi niz podlakticu ili naviše, na nadlakticu i može nastati iznenada ili se može postepeno razviti;
  • Osećaj slabosti u podlaktici;
  • Problemi prilikom obavljanja određenih aktivnosti, u sportskim aktivnostima – npr. problemi prilikom bacanja ili hvatanja lopte i slično.

Lečenje teniskog lakta i golferskog lakta

Iako ova stanja izazivaju bol, odgovarajući tretman i odmor daju dobre rezultate i moguće je za relativno kratko vreme ponovo obavljati određene aktivnosti ili se vratiti sportskim aktivnostima.

Nakon postavljanja dijagnoze (često na osnovu opisa stanja i bola, ali i na osnovu dodatnih ispitivanja) pristupa se lečenju koje ima za cilj prvenstveno otklanjanje bola i uspostavljanje funkcionalnosti lakta i čitave ruke. Fizikalna terapija, tj. odgovarajuće vežbe za jačanje mišića važan su deo rehabilitacije i daju jako dobre rezultate. Pored toga, postoje i druge vrste terapija (lekovi, injekcije ili akupunktura). Kod većine ljudi teniski lakat je moguće uspešno lečiti nehirurškim putem – fizikalnom terapijom, na koju se uglavnom reaguje jako dobro i koja veoma brzo donosi osećaj olakšanja.

Moguće je, takođe, preventivno uticati na jačanje mišića lakta i na taj način smanjiti verovatnoću pojave teniskog i golferskog lakta. Trebalo bi:

  • izbegavati ekstremna savijanja lakta i njegovo potpuno istezanje;
  • praviti pauze prilikom obavljanja repetitivnih aktivnosti;
  • izbegavati ili smanjiti podizanje teških stvari ispruženih ruku;
  • koristiti steznike za ručni zglob prilikom dizanja tereta;
  • obratiti pažnju na izbor alata za rad, držati alat obema rukama ukoiko je moguće;
  • odabrati odgovarajući reket – teži reket, koji ne utiče mnogo na brzinu udarca;
  • koristiti traku na reketu ili štapu za golf koja omogućava bolji dodir sa kontaktnom površinoim.

Nestabilnost lakta


Nestabilnost lakta je labavost u zglobu lakta koja može izazvati ispadanje lakta, najčešće prilikom određenih pokreta. Ispadanje lakta i nestabilnost najčešće se javljaju prilikom povrede. Ovakva povreda može oštetiti ligamente koji stabilizuju lakatni zglob. Ukoliko pacijent ima osećaj da je lakat labav i da svakog trenutka može doći do ispadanja, u pitanju je povratna, odnosno hronična nestabilnost lakta.

Uzroci nestabilnosti lakta

Postoji nekoliko uzroka za svaki oblik nestabilnosti ovog zgloba.

Najčešći uzrok je povreda lakta.

Simptomi nestabilnosti

Povratna nestabilnost lakta ima sledeće simptome: osećaj da će lakat ispasti iz svog mesta, pucketanje i krckanje u laktu kao i bol u laktu prilikom izvođenja određenih pokreta. Ponekad se može javiti i otok.

Opis stanja

Postoje tri tipa povratne nestabilnosti lakta:

  • Posterolateralna rotatorna nestabilnost je najčešći tip nestabilnosti lakta. To je stanje u kojem lakat ispada i vraća se u zglob usled povrede spoljnog kompleksa ligamenata. Kod ovog stanja dolazi do spoljne rotacije podlaktice. Operativno lečenje ovog stanja daje veoma uspešne rezultate.
  • Valgus nestabilnost – u ovom slučaju nestabilnost lakta potiče od povrede unutrašnjeg ligamenta.
  • Varus posteromedijalna rotatorna nestabilnost – lakat ispada i vraća se na svoje mesto usled povrede spoljnog kompleksa ligamenata i preloma koronoidnog dela lakatne kosti. U pitanju je unutrašnja rotacija lakatne kosti u odnosu na nadlaktičnu.

U svim ovim slučajevima, nestabilnost lakta javlja se kao posledica povrede ligamenata, ponekad udružene i sa drugim povredamaStruktura spoljnih kolateralnih ligamenata je odgovorna i ključna za stabilnost zgloba lakta.

Lečenje nestabilnog lakta

Lečenje nestabilnog lakta nakon ispitivanja i postavljanja dijagnoze, može biti neoperativno (fizikalna terapija, restrikcija aktivnosti, imobilizacija) i operativno. Cilj lečenja je svakako uspostavljanje normalne funkcije lakta i eliminacija bola. Neoperativno lečenje podrazumeva jačanje mišića stabilizatora lakta. Operacijom se rekonstruiše oštećeni ligament. Program vežbi nakon operacije ima za cilj što brži oporavak, pri čemu je za srastanje ligamenta potrebno oko 6 nedelja. Šest meseci nakon operacije pacijent može početi sa teškim opterećenjem lakta, dok je sportistima kao što su teniseri ili bejzbol igrači potrebno do godinu dana do potpunog oporavka.

Slobodna tela u laktu


Slobodna tela u laktu su komadići hrskavice ili kosti koji se kreću unutar zgloba lakta. Lakat je izložen velikom stresu prilikom obavljanja aktivnosti koje uključuju podizanje ruke iznad nivoa ramena, naročito ukoliko su česte ili je rame jako opterećeno (sportisti, težak fizički rad). Kao posledica takvih aktivnosti, nastaju slobodna tela u laktu ili dolazi do pojave izraslina u zglobu. Radnici koji obavljaju teške poslove i i dizači tegova su posebno izloženi ovoj opasnosti.

Postoje dva tipa slobodnih tela u laktu:

  1. Komadi kosti i komadi hrskavice, najčešće površinskog dela kosti, nastalih kao posledica preloma ili povreda. Ova slobodna tela se najčešće moraju ukloniti kako bi se uspostavila normalna funkcija lakta;
  2. Slobodna tela u laktu koja nisu posledica povrede, a nalaze se u zglobu lakta u različitom broju – od jednog do dvadeset, pa i više. Najčešće su prisutna kod reumatskih oboljenja.

Uzroci formiranja slobodnih tela u laktu

Uzroci ovog stanja leže najčešće u povredama ili hroničnim oboljenjima. Slobodna tela u laktu mogu se javiti kao posledica krvarenja u laktu, zatim odumiranja koštanog tkiva udruženog sa reumatoidnim artritisom ili tuberkulozom lakta.

Uzroke možemo naći u povredama (prelomima) ili u hroničnim preopterećenjima lakta (kod sportista). Prilikom preloma, komadići kosti ili hrskavice mogu se odvojiti i postati slobodna tela.

Simptomi

Slobodna tela u laktu mogu izazvati bol, neugodnost i pucketanje u zglobu. Najčešće se tegobe javljaju pri pokretu a naročito pri opterećenju. Može se desiti da se lakat ukoči (blokira), a zatim ”klikne” i vrati se u svoj prvobitni položaj. Svi ovi procesi mogu biti veoma bolni. Ponekad je prisutan osećaj da se nešto kreće, pomera unutar samog zgloba.

Ukoliko ove osećaje prati i ukočenost, jutarnji bolovi i nelagodnost, moguće je da postoji oštećenje hrskavice lakta (artroza lakta). Sve ovo može pratiti i otok lakta.

Lečenje slobodnih tela u laktu

Razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom se posumnja na prisustvo slobodnih tela, a definitivna dijagnoza se potvrđuje rendgenskim snimkom ili magnetnom rezonancom. Slobodna tela se uklanjaju artroskopskom metodom (artroskopija lakta) ili se, ukoliko su izazvana prelomom, pričvršćuju i vraćaju na svoje mesto.

Ukočenost lakta (kontraktura lakta)


Ukočenost lakta, odnosno kontraktura lakta, najčešća je komplikacija u zglobu lakta. Iako se ovo stanje javlja kao posledica operacije, i povreda može prouzrokovati ukočenost lakta. Najbolja prevencija ovog problema je pokretanje lakta nakon povrede ili operativnog zahvata što je ranije moguće.

Lakat je jedan od većih zglobova na ljudskom telu koji ima mogućnost savijanja (fleksija lakta) i istezanja, odnosno opružanja (ekstenzija lakta). Normalan raspon savijanja i opružanja lakta je 0–145 stepeni, iako je amplituda pokretanja lakta u svakodnevnim uobičajenim aktivnostima od 30 do 130 stepeni. Ovo znači da za većinu ljudi ne predstavlja problem ukoliko se pokretljivost lakta delimično smanji. Kod većeg smanjenja, pacijent oseća ograničenost u pokretima. Gubitak pokretljivosti prilikom savijanja lakta obično predstavlja veći problem od gubitka pokretljivosti kod istezanja.

Ukočenost lakta može se javiti u samom zglobu, ali i u tkivima oko zgloba lakta.

Uzroci ukočenosti lakta

Uzroci ovog stanja podeljeni su u dve grupe, zavisno od toga da li leže u samom zglobu (unutrašnji intrinsic) ili u okolnom tkivu – mišićima i tetivama (spoljašnji extrinsic).

Ukočenost lakta usled problema unutar zgloba

  • okoštavanje nakon preloma;
  • primarna artroza;
  • infekcije u zglobu;
  • reumatoidni artritis;
  • loše srasli prelomi.

Ukočenost lakta usled problema izvan zgloba

  • okoštavanje okoline zgloba lakta (heterotopični osifikat lakta);
  • opekotine;
  • urođene – artrogripoza.

Ukočenost lakta dešava se u najvećem broju slučajeva nakon povrede, čak je uobičajeno očekivati određeni stepen ukočenosti nakon bilo koje povrede lakta. Stanje se vremenom poboljšava, naročito uz intenzivnu fizikalnu terapiju. U nekim slučajevima, međutim, potrebna je hirurška intervencija.

Kod pacijenata koji su duže vremena podvrgnuti imobilizaciji lakta, veće su šanse da dođe do ukočenosti. Takođe, šanse su veće kod pacijenata kod kojih je usled infekcije došlo do oštećenja zgloba.

Simptomi ukočenosti lakta

Simptomi ovog stanja jesu ograničena pokretljivost prilikom opružanja i savijanja lakta, kao i prilikom rotacije podlaktice. Bol u laktu kao simptom može, ali i ne mora biti prisutan, odnosno udružen sa pokretima. Da li se javlja bol u laktu, zavisi i od uzroka ukočenosti.

Lečenje kontrakture lakta

Cilj lečenja je uspostavljanje funkcionalnosti zgloba lakta – pokretljivosti od minimum 100 stepeni i eliminacija bola, ukoliko postoji.

Lečenje ukočenosti lakta treba uvek započeti neoperativnim metodama koje mogu biti veoma efikasne. Ukoliko takve metode nakon dužeg vremena ipak ne daju željene rezultate, potrebno je preduzeti operativno lečenje koje se danas u najvećem broju slučajeva izvodi artroskopski. Nekada je neophodno uraditi tzv. otvorenu operaciju, pogotovo u slučajevima kada su operativni zahvati i ranije izvođeni. Ipak, izbor tipa operacije zavisi i od drugih faktora – procene lekara, stepena ukočenosti, itd. Postoperativna rehabilitacija u vidu kako pasivnih, tako i aktivnih vežbi, veoma je važan deo lečenja.

Iako i ova operacija, kao i svaka druga, nosi određene rizike, dobri rezultati se postižu u velikom procentu.

Ukoliko je uzrok ukočenosti okoštavanje zgloba lakta, potrebno je prvenstveno rešavati osnovni problem (npr. ugradnjom veštačkog lakta).