Foot | OrthoExpert
OrthoExpert Logo

 

Select location

Belgrade Nis

Current location: Belgrade

You can change the default location at any time by clicking Change location

Mortonov neurom


Mortonov neurom je kompresivna neuropatija interdigitalnog nerva, tj. nerva koji se nalazi između nožnih prstiju. Najčešće se javlja kod žena srednje životne dobi i to devet puta češće nego kod muškaraca. Najčešće su zahvaćeni 2. i 3. interdigitalni nerv, odnosno nervi u prostoru izmedju srednjeg i domalog prsta, kao i u prostoru između srednjeg prsta i kažiprsta stopala.

Još uvek nema konsenzusa među lekarima o tome šta dovodi do nastanka bolesti, ali se ponavljana mikrotrauma, kao i kompresija, odnosno tenzija na poprečni ligament između kostiju donožja, navode kao mogući faktori. Nošenje uske obuće, naročito visokih potpetica navode se kao mogući uzroci nastanka Mortonovog neuroma. Patoanatomski, radi se o nakupljanju vezivnog tkiva u omotaču nerva (perineuralna fibroza) i posledičnom uklještenju živca. Anatomski, nerv se nalazi plantarno u odnosu na poprečni intermetatarzalni ligament i na ušću spoljašnjeg i unutrašnjeg nerva prsta.

Simptom je uglavnom bol, koji se pojačava pri osloncu ili dužem stajanju i hodu. Bol je naročito izražen priikom nošenja uske obuće, najčešće visokih potpetica.  Bolovi prestaju po skidanju obuće i masažom bolnog mesta.  Ne tako retko javlja se i osećaj peckanja, žarenja ili čak utrnulost prstiju na spoljašnjoj strani stopala.

Klinički pregled

Nekada se kliničkim pregledom može napipati čvorić u prednjem stopalu, nešto iznad nivoa korena prstiju. Pritisak na prostor izmedju glavica kostiju donožja provocira bol ili čak pojačava osećaj trnjenja ili peckanja u prstima. Prilikom bočnog stiska stopala (kao u uskoj obući) javlja se bol ili eventualno preskok na mestu zadebljalog nerva (Mulderov znak).

Dijagnostika

Kao i kod svakog bola u stopalu, neophodno je napraviti standardnu radiografiju stopala u tri pravca, mada je kod ovog oboljenja radiografski nalaz potpuno normalan.

Ultrazvučna dijagnostika je metoda izbora na osnovu koje se uočava zadebljanje nerva u prostoru između glavica kostiju donožja (ovalna, hipoehogena masa paralelno postavljena sa kostima donožja).

Magnetna rezonanca se obično ne koristi za dokazivanje Mortonovog neuroma, ali može da posluži za otklanjanje sumnje na druge uzroke bola.

Lečenje Mortonovog neuroma

Lečenje Mortonovog neuroma može biti neoperativno i operativno.

Neoperativno lečenje Mortonovog neuroma

Na početku lečenja poželjno je primeniti što neinvazivnije metode. Ukoliko željeni efekat izostane, obavlja se operacija Mortonovog neuroma.

Neoperativno lečenje podrazumeva najpre rasterećenje bolnog područja, što se postiže nošenjem široke obuće, sa čvrstim đonom i silikonskim jastučićima ispod glavica kostiju donožja. Oko 20% pacijenata oseća potpuno odsustvo simptoma samo promenom obuće. Upotreba antiinflamatornih lekova retko ima efekta u lečenju.

Injekcije kortikosterioida pod kontrolom ultrazvuka najčešće se koriste na početku lečenja. Rezultati su dosta dobri, pacijenti osećaju poboljšanje, bolovi su manji do potpunog prestanka. Uglavnom se daju depo preparati kortikosteroida, tako da je efekat injekcija 4–6 nedelja, sa tendencijom da ponavljanom aplikacijom leka u razmacima od po 4–6 nedelja bolovi potpuno prestanu.

Operativno lečenje Mortonovog neuroma

Hirurško lečenje, odnosno operacija Mortonovog neuroma, preporučuje se ukoliko neoperativne metode nisu dovele do izlečenja. U prvom aktu se preporučuje oslobađanje nerva, odnosno dekompresija nerva, koja se postiže presecanjem ligamenta. Ukoliko su bolovi i dalje prisutni, preporučuje se kompletno presecanje nerva. Pritom se mora voditi računa da se nerv preseče makar 3 cm iznad samog neuroma, jer se kod nedovoljno visokog presecanja nerva mogu javiti komplikacije, u smislu ponovnog nastanka bolova.

Takođe, treba voditi računa o rekonstrukciji poprečnog ligamenta, kako ne bi došlo do nestabilnosti glavica kostiju donožja.

Ahilova tetiva i povrede Ahilove tetive


Ahilova tetiva predstavlja najjaču tetivu u organizmu. Mišići koji formiraju ovu tetivu preko nje odižu stopalo od podloge, a samim tim i čitavo telo prilikom hoda, te je stoga ona izložena svakodnevnom stresu. Vremenom ovaj ponavljani stres dovodi do promena na tetivi koji su u početku reverzibilne, tj. mogu se adekvatnom terapijom zaustaviti i izlečiti. Ukoliko se stanje na vreme ne prepozna, promene na Ahilovoj tetivi postaju trajne i dovode do hroničnog bola u zadnjem delu stopala, uz često stvaranje kalcifikata.

Lečenje Ahilove tetive

Povrede Ahilove tetive mogu se lečiti neoperativnim ili operativnim putem. Operativno lečenje je najčešće stvar izbora i podrazumeva hirurško ušivanje Ahilove tetive, imobilizaciju ortozom ili gipsom u trajanju od šest nedelja, intenzivnu fizikalnu terapiju i potom vraćanje svakodnevnim aktivnostima.

Neoperativno lečenje Ahilove tetive

Primena adekvatnih lekova kao i fizikalna terapija često dovode do oporavka. Primena PRP–a u ovoj fazi se savetuje od strane većine ortopeda, jer na ovaj način bol u Ahilovoj tetivi brzo nestaje, a veoma često dolazi i do povlačenja degenerativnih promena. Ukoliko ove mere ne otklone bol, pristupa se hirurškom lečenju.

Operativno lečenje (operacija Ahilove tetive)

Operacija Ahilove tetive podrazumeva hirurško odstranjenje kalcifikata, čak i na samom pripoju Ahilove tetive za petnu kost, uz njenu istovremenu rekonstrukciju.

Često je uzrok ovim tegobama i uvećan zadnji deo pete koji se naziva zimska peta, a stručno Haglundova bolest. Ovo stanje se veoma lako može rešiti operativnim putem u blok anesteziji. Operacija je kratka, pacijent napušta bolnicu već nakon dva sata, a svakodnevnim aktivnostima se vraća za manje od mesec dana.

Degenerativno izmenjena Ahilova tetiva, ukoliko se na vreme ne prepozna, može da pukne kod većeg, iznenadnog napora. Bol se javlja najčešće kada pacijent iznenada potrči i najčešće se opisuje kao ubod nožem ili udarac kamenom, nakon čega pacijent više ne može da odigne stopalo od podloge. U tom slučaju, najbolje rešenje je javiti se svom ortopedu. On će Vas pregledati, sprovesti adekvatno ispitivanje i doneti odluku o daljem lečenju.

Haglundova bolest


Haglundova bolest je stanje koje predstavlja prominentan, izbočen, zadnji deo petne kosti kod pripoja Ahilove tetive, praćeno otokom i bolom koje je često isprovocirano nošenjem nove ili neudobne obuće.

Dijagnoza se postavlja pregledom ortopeda, RTG dijagnostikom, a ostale dijagnostičke metode su od manjeg značaja.

Lečenje Haglundove bolesti

Neoperativno lečenje

Neoperativne metode obuhvataju primenu antiupalnih lekova i nošenje ortopedskih pomagala

Operativno lečenje

Ukoliko neoperativne metode ne dovedu do poboljšanja, definitivni izbor je operativno lečenje koje podrazumeva hirurško odstranjenje zadnjeg–gornjeg ugla petne kosti klasičnom hirurgijiom ili artrokopski.

Puni oporovak uz fizikalnu terapiju je do dvanaest nedelja.

Bol u peti (bolna peta)


Bol u peti može biti lociran u zadnjem i donjem delu pete.

Bolna peta je posledica dugotrajnog stajanja i fizičkih aktivnosti koje dovode do degenerativnih promena mekih tkiva.

Bol u donjem delu pete posledica je ponavljanih upala plantarne fascije, mekotkivne strukture koja omogućava normalan hod i stajanje. Bol se javlja sa unutrašnje i donje strane pete, najintezivniji je ujutru nakon ustajanja.

Bol u zadnjem delu pete je posledica degenerativnih promena same Ahilove tetive. Bol može biti lociran na samom pripoju tetive ili 5 do 7 cm iznad pripoja. U početku se radi o upali mekih tkiva koja kasnije dovodi do stvaranja kalcifikata.

Dijagnostika se zasniva na pregledu ortopeda, kao i ultrazvuku i magnetnoj rezonanci. Terapija, sem davanja antiupalnih lekova podrazumeva i fizikalnu terapiju, davanje PRP–a, rasterećenje nošenjem povišice pod bolnom petom. Krajnja mera je operativno lečenje.

Lečenje bolova u peti

Lečenje bolne pete podrazumeva primenu antiupalnih lekova, fizikalnu terapiju sa vežbama za istezanje plantarne fascije i mišića potkolenice, nošenje ortopedskih uložaka sa perforiranom petom. Današnji, savremeni pristup, podrazumeva loklano davanje PRP–a, dok je krajnja mera operativno lečenje koje podrazumeva presecanje jednog dela plantarne fascije. Postoperativni opravak uz fizikalnu terapiju je od osam do dvanaest nedelja.

Srednji deo stopala


Promene srednjeg dela stopala mogu biti posledica traume ili degenerativnih oboljenja. Sveža trauma podrazumeva adekvatnu dijagnostiku praćenu neoperativnim ili operativnim lečenjem. Povrede stopala se često zanemaruju ali kasnije mogu voditi ozbiljnim deformitetima praćenim hroničnim bolom koji onemogućava svakodnevne aktivnosti, zato je pravovremeno javljanje lekaru i adekvatna dijagnostika i lečenje zlatno pravilo.

Lečenje promena na srednjem delu stopala

Neoperativno lečenje

Degenerativne promene srednjeg dela stopala nastaju kao posledica prethodnih povreda ili u sklopu poremećaja skočnog zgloba.

Njihovo lečenje može u početku biti neoperativno i podrazumeva korišćenje klasičnih antiupalnih lekova koji se stručno nazivaju nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kao i nošenje ortopedske obuće sa adekvatnim anatomskim ulošcima izrađenim po otisku pacijentovog stopala.

Hirurško lečenje

Ukoliko prethodne terapijske mere ne dovedu do poboljšanja tegoba ili se tegobe pogoršaju, pristupa se hirurškom lečenju koje podrazumeva korektivne osteotomije u početnim fazama koje dovode do rasterećenja zglobova ili ukočenje tj artrodeza malih zglobova.

Operativno lečenje promena na srednjem delu stopala podrazumeva hirurško zbrinjavanje luksacija zglobova stopala kao i preloma kostiju, uz korišćenje najsavremenijih osteosintetskih materijala. Savremena hirurgija stopala takođe omogućava i trajno zbrinjavanje povreda ligamentata korišćenjem savremenih materijala koji u potpunosti mogu preuzeti funkciju oštećenih ligamenata i time sačuvati normalnu anatomiju i sprečiti kasnije degenerativne promene.

Danas se, sem ranije korišćenih zavrtanja, mogu koristiti pločice i zavrtnji izrađeni od savremenih materijala, anatomski prilagođeni svakom delu stopala, koji omogućavaju kasniju dijagnostiku magnetnom rezonancom. Njihovo naknadno odstranjivanje nije potrebno, čime se izbegava dodatna operacija.

Operacije se vrše u blok anesteziji, pacijent napušta bolnicu istog ili narednog dana. Narednih četiri do šest nedelja pacijent nosi posebno dizajnirana ortopedska pomagala ili gipsimobilizaciju, a hod je dozvoljen bez oslonca na operisanu nogu uz pomoć para potpazušnih štaka.

Nakon osam do deset nedelja pacijent se vraća svakodnevnim aktivnostima.

Deformitet malog prsta stopala (čekićasti, maljičasti, kandžasti prsti)


Deformitet malog prsta stopala može se javiti izolovano ili udruženo sa drugim deformitetima stopala ili u sklopu reumatoidnog artritisa. Deformitet malog prsta stopala javlja se u većem broju različitih oblika:

  • čekićasti prsti
  • maljičasti prsti
  • kandžasti prsti

Ove deformitete prouzrokuju različita patološka stanja čija je krajnja posledica trajna savijenost malih zglobova prstiju, odnosno fleksija malih zglobova prstiju, koja se mogu rešiti hirurškim putem, najčešće ukočenjem odnosno artrodezom ovih zglobova.

Lečenje deformiteta prstiju stopala

Operacija se izvodi na jednom ili više prstiju, u lokalnoj ili blok anesteziji. Pozicija dobijena operacijom se zadržava specijanim osteofiksacionim materijalom koji se uklanja za šest nedelja. U tom periodu savetuje se hod na peti ili nošenje posebno dizajniranih ortopedskih pomagala. Pacijent istog dana napušta bolnicu. Nakon šest nedelja može se vratiti svakodnevnim aktivnostima.

Deformitet malih prstiju stopala i izraženu bol u prednjem delu stopala može izazvati i poremećena dužina metatarzalnih kostiju koja je često udružena sa čukljem, odnosno halux valgus deformitetom.

Hirurškom korekcijom dužine ovih kostiju vrši se istovremeno i korekcija dužine prstiju, ali i smanjuje njihovo opterećenje i rešava problem bola u prednjem delu stopala koja se stručno naziva metatarzalgija.

Operacija se izvodi u blok anesteziji. Mogu se koristiti zavrtnji koji se odstranjuju nakon šest meseci do godinu dana ili zavrtnji od posebnih legura koji se ne moraju odstraniti, a koji poseduju sertifikat da se u slučaju potrebe može sprovesti dijagnostika magnetnom rezonancom. Pacijent istog dana napušta bolnicu, savetuje se hod na zadnjem delu stopala i nošenje posebno dizajniranih ortopedskih pomagala narednih šest nedelja. Nakon tog perioda pacijent se može vratiti svakodnevnim aktivnostima.

Čukljevi


Čukljevi, odnosno hallux valgus, predstavljaju deformitet zgloba koji spaja palac na stopalu sa samim stopalom. Iako mogu nastati kao posledica nošenja neudobne obuće, visoke potpetice ili povreda, čukljevi mogu biti i posledica genetskog nasleđa. U početku dolazi do postepenog pomeranja palca upolje sa stvaranjem prominencije odnosno izbočenja na mestu zgloba. Stalan pritisak obuće vremenom dovodi do upale sluzne kese ovog zgloba, takozvane burze, te se mogu javiti otok, bol i crvenilo. Kako deformitet napreduje, palac se pomera sve više upolje vršeći pritisak na susedne prst, dovodeći i do njihovog deformiteta, opterećenja prednjeg dela stopala i bola.

Dijagnostika

Dijagnostika se zasniva na adekvatnom pregledu ortopeda, RTG snimku koji služi da se proceni stepen deformiteta i na osnovu toga napravi adekvatan plan lečenja.

Lečenje čukljeva

Neoperativno lečenje čukljeva

Do sada je praksa pokazala da neoperativno lečenje čukljeva, u smislu nošenja ortopedskih uložaka i separatora (najčešće silikonskih umetaka koji se nose između palca i drugog prsta stopala), kao i druga ortopedska pomagala, ne mogu sprečiti dalji razvoj deformiteta, niti se čukljevi na ovaj način mogu izlečiti. Stoga je osnovni vid lečenja čukljeva hirurško lečenje.

Operativno lečenje čukljeva

Operacija čukljeva podrazumeva hiruršku korekciju deformiteta. Dobijena pozicija se fiksira zavrtnjima ili drugim osteosintetskim materijalom. Operacija čukljeva se izvodi u blok ili spinalnoj anesteziji, a pacijent bolnicu može napustiti istog dana. U postoperativnom toku od četiri do šest nedelja dozvoljen je oslonac na operisano stopalo samo na petu ili se koriste specijano dizajnirana ortopedska pomagala. Nakon dva meseca pacijent se može vratiti svakodnevnim aktivnostima. Savremeni materijali koji se danas koriste pri operaciji ne zahtevaju naknadno operativno odstranjenje, jer se radi o materijalima koji praktično ne izazivaju reakciju tkiva, a istovremeno poseduju sertifikat da su kompatibilni sa MRI dijagnostikom, tj. pacijent može obaviti snimanje magnetnom rezonancom.

Stopalo


Stopalo i skočni zglob su kompleksan sistem kostiju, ligamenata i mišića, koji zajedno igraju važnu ulogu u formiranju pravilne strukture i obezbedjuju stabilnost, tako da možete hodati, trčati, uvrtati se, okretati i skakati. Povreda stopala, hronična prekomerna upotreba, mehanički deformitet ili oboljenje stopala mogu izazvati slabljenje bilo koje od tih struktura. U tom slučaju, važno je odmah potražiti kvalifikovanog ortopedskog hirurga u oblasti skočnog zgloba i stopala, kako bi se dijagnostikovalo i lečilo navedeno stanje. Cilj lečenja je da se ponovo vratite na noge i uživate u životu što je brže moguće.

Stopala i skočni zglobovi igraju vitalnu ulogu u apsorbovanju težine naših tela i pružaju mogućnost hodanja, trčanja i skokanja. Prosečna osoba dnevno npravi oko 7500 koraka (ili više, ako ste aktivni). Stoga nije iznenađujuće da se kod oko 75% populacije javlja, u nekom obliku, bol u stopalu ili bol u skočnim zglobovima u određenom periodu života.

Možete se pouzdati u naš specijalizovani tim za stopalo i skočni zglob, koji se može pohvaliti velikim uspehom u oblasti ortopedske hirurgije stopala i skočnog zgloba, i koji će sa velikom pažnjom sagledati Vaš problem, bez obzira na to koliko je on mali ili ozbiljan. Tim za hirurgiju stopala i skočnog zgloba sveobuhvatno pristupa prevenciji, lečenju i praćenju poremećaja stopala i skočnog zgloba, uključujući izradu ortoza po meri, gipsanu imobilizaciju, fizikalnu terapiju, kao i hiruršku intervenciju kada je to potrebno.

Ova stranica za stopalo i skočni zglob je dizajnirana da pomogne i pruži osnovne informacije o bolestima stopala i skočnog zgloba i edukuje o najsavremenijim pristupima lečenju oboljenja stopala i skočnog zgloba. Ako imate bolove u stopalu i skočnom zglobu, obratite se OrthoExpert timu i dopustite našim kvalifikovanim lekarima da Vas vrate na noge.

Povrede stopala i oboljenja stopala

Procedure za lečenje povreda i oboljenja stopala