Patelofemoralni sindrom (trkačko koleno, hondromalacija, bol u čašici)

Šta je to patelofemoralni sindrom?

Kada se koleno savija, čašica kolena (patela) klizi i dolazi u kontakt sa donjim krajem butne kosti (trohlearni žleb na butnoj kosti). Obično, prilikom klizanja čašice, trenja gotovo da i nema – trenje između ove dve površine zgloba iznosi približno 20% trenja između dve kockice leda.

Ako je zglobna površina čašice ili butne kosti u trohlearnom žlebu, zglobna hrskavica postaje omekšana ili nepravilna i trenje se povećava. Rezultat toga je osećaj grebanja i pucketanje ili krepitacije, koje se mogu čuti prilikom savijanja kolena. Stanje u kome usled oštećene ili samo razmekšane hrskavice zgloba dolazi do krepitacije naziva se hondromalacija čašice, patelofemorlani sindrom ili, jednostavnije, trkačko koleno. Isti simptomi, samo izraženiji, javljaju se i kod degenerativnog oštećenja hrskavice ovog zgloba, što se naziva patelofemoralna artroza.

Sila ili pritisak kojim se patela upinje o butnu kost je 1,8 puta veća od telesne težine pri svakom koraku dok se hoda po ravnoj površini. Priliom penjanja stepenicama, sila je 3,5 puta veća od telesne težine, a prilikom spuštanja čak 5 puta veća od telesne težine. Prilikom trčanja ili doskoka, snaga patelofemoralne sile može prelaziti telesnu težinu 10 ili 12 puta.

Ovo oboljenje, koje se u početnom stadijumu označava kao hondromalacija (kod mlađe populacije), ili osteoartritis patelofemoralnog zgloba (kod starijih pacijenata), češće se javlja kod žena nego kod muškaraca.

Uzroci pojave hondromalacije Kako nastaje trkačko koleno?

Trkačko koleno kao manifestacija oštećenja zglobne hrskavice kolena patofiziološki se može javiti usled:

• poremećaja osovine kolena (pokreti u izmenjenoj ravni, pojačan kontakt hrskavice na hrskavicu);
• slabosti mišića (mišići su dinamički stabilizatori zglobova, te slabost natkolene muskulature vodi u mikronestabilnost čašice, patološko klizanje čašice i povećano trenje u zglobu);
• lošeg kliznog puta čašice (loša pozicija čašice, previsoko ili prenisko ili previše ka spolja – delimično iščašenje);
• povrede (traumatska ili urođena iščašenja čašice sa povredom hrskavice, ligamenta (MPFL) ili avulzioni osteohondralni prelomi ili prelomi čašice);
• degenerativnog propadanja hrskavice.

Simptomi

Simptomi patelofemoralnog sindroma su obično bolovi u prednjem delu kolena koji se pogoršavaju hodom uz stepenice i naročito niz stepenice, dužim sedenjem sa savijenim kolenima (prilikom sedenja u bioskopu ili pozorištu ili nakon duže vožnje) i prilikom čučnja.

Pritisak između patele i butne kosti je minimalan kada je koleno ispravljeno ili samo malo savijeno. Vežbe i aktivnosti koje zahtevaju čučanje, skakanje i doskoke, guranje ili povlačenje teških tereta, zaletanje i naglo zaustavljanje, dovode do velikog opeterećenja u patelofemoralnom zglobu i ligamentu patele.

Lečenje patelofemoralnog sindroma 

Patelofemoralni sindrom može se lečiti neoperativno i operativno. Neoperativne metode predstavljaju primarni izbor jer u većini slučajeva daju dobre rezultate. Kod težih slučajeva pribegava se različitim hirurškim metodama.

Svaka od metoda lečenja zahteva adekvatnu kineziterapiju, odnosno vežbe u cilju jačanja mišića kolena.

Neoperativno lečenje

Bol u čašici kolena leči se pre svega neoperativnim putem, osim u slučajevima gde su tegobe posledica loše osovine kolena, čestih iščašenja čašice ili usled degenerativnog propadanja hrskavice u celom kolenu.

U akutnoj fazi bolova u obzir dolazi davanje blokada u zglob kolena u cilju smirivanja upalnog procesa, ali je kineziterapija, odnosno vežbe za jačanje mišića oko kolena, od ključnog značaja za uspeh lečenja.

Elastična podrška - ortoza za kolena koja ima otvor na sredini za čašicu ponekada pomaže, u smislu da olakšava tegobe. Upotreba leda 20 minuta nakon vežbanja pomaže u smanjenju bolova. Upotreba analgetika takođe može pomoći.

Hirurško lečenje

Hirurško lečenje patelofemoralnog sindroma (operacija) je u prvom slučaju zasnovano na reorijentaciji zglobnih površina radi uspostavljanja anatomskih odnosa u zglobu ili stabilizacije nestabilne čašice. Kod degenerativnog propadanja hrskavice u celom kolenu vrši se zamena zgloba veštačkim endoprotezama.

U novije vreme u obzir dolaze i razne vrste hirurških tehnika u kojima se vrši nadoknada defekata hrskavice veštačkim materijalima ili transplantacija hrskavice sa nekog drugog mesta, ali rezultati nisu još uvek dovoljno ispitani.

Artroskopske operacije uklanjanja upaljene zglobne kapsule i debridman hrskavice sa ciljem uglačavanja hrskavice i smanjivanja trenja u zglobu mogu dati dobre, mada kratkotrajne rezultate.

Prevencija Kako sprečiti pojavu i razvoj trkačkog kolena?

Jedini potpuno siguran način da se spreče pojava i razvoj patelofemoralnog sindroma jeste izbegavanje aktivnosti koje dovode do pritiska čašice na butnu kost (hoda uz i niz stepenice i uz uspone, čučanja, klečanja itd), izbegavanje vežbi u kojima se teret gura potkolenicama, kao i nošenja visokih potpetica. Sa pomenutim aktivnostima bi svakako trebalo makar preventivno prestati u slučaju pojave bola u prednjem delu kolena.

Sportovi koji pogoršavaju patelarni tendinitis i hondromalaciju čašice su:

• odbojka,
• košarka,,
• fudbal
• trčanje na velike daljine,
• tenis,
• skvoš,
• dizanje tegova (čučnjevi).

Sportovi koji mogu nekada, mada retko, izazvati simptome su:

• vožnja biciklom (najbolje je sedište držati visoko i izbegavanje uspona),
• hokej,
• skijanje,
• tenis.

Sportovi koji najmanje opterećuju kolena su:

• plivanje (posebno bez rada nogu),
• hodanje (ne penjanje uz uspone),
• nordijsko skijanje.

Sledeće vežbe treba u potpunosti izbegavati:

• vežbe u iskoraku,
• čučnjeve,
• stepere,
• vežbe gde se kolena ispruže pod teretom.