Lakat · Hirurgija lakta lečenje povreda i oboljenja lakta
Anatomija lakta
S obzirom na svoju strukturu, lakat omogućava pokretanje u 2 ravni: savijanje / opružanje i rotacija podlaktice. Obim pokreta u laktu je od 0 do 140 stepeni. Nekoliko velikih mišića, kao što su biceps, triceps, fleksori i ekstenzori podlaktice, kao i više većih tetiva, susreću se upravo u laktu.
Lakat je kompleksan zglob koji formiraju 3 kosti – jedna u nadlaktici i dve u podlaktici. Hrskavica u tankom sloju prekriva krajeve kosti koje formiraju zglob lakta. Sinovijalna membrana zgloba proizvodi tečnost koja ispunjava šupljine između kosti i podmazuje zglob smanjujući trenje i oštećenje kostiju.
Mreža ligamenata, sastavljenih od čvrstog, ali fleksibilnog tkiva, ima ulogu stabilizatora zgloba lakta. Ovi ligamenti okružuju zglobnu kapsulu i stabilizuju lakat čineći ga otpornim na mehanički stres. Glavni ligamenti koji povezuju kosti lakta su: spoljni (ulnarni kolateralni ligament), unutrašnji (radijalni kolateralni ligament) i anularni ligament. Ovi ligamenti daju stabilnost laktu pri pokretima.
Lakat formira ugao koji sprečava da prilikom hodanja ruke udaraju o telo. Zbog razlike u telesnoj građi između žena i muškaraca, razlikuje se i način na koji muškarci i žene nose stvari, pa se tako i ovaj ugao (tzv. „ugao nošenja“) koji lakat formira razlikuje. Vrh lakta često koristimo kao tačku oslonca dok sedimo i obavljamo određene aktivnosti, poput pisanja ili kucanja na tastaturi. Ovakav položaj bi mogao da izazove bol i upravo zato je ovde koža zadebljala i sa jako malo nervnih završetaka.
Hirurgija lakta. Lečenje povreda i oboljenja lakta.
Lakat je izložen povredama i oštećenjima, kako zbog svoje građe, tako i zbog činjenice da je jedan od većih zglobova na jednom od najaktivnijih delova tela. Stoga su povrede lakta veoma česte kako kod mladih, tako i kod starijih osoba. Najčešće su povredama, odnosno stresu izložene tetive, usled čega mogu nastati tzv. teniski lakat ili golferski lakat. Oštećena hrskavica usled povrede ili starenja može dovesti do procesa poznatog kao okoštavanje lakta. Povrede za posledicu mogu imati ukočenost lakta ili nestabilnost lakta.
Povrede i oboljenja mogu se lečiti operativnim i neoperativnim putem.
Relativno česta terapeutska metoda nehirurškog lečenja patoloških stanja je blokada lakta. Davanje blokade pod kontrolom ultrazvuka garantuje maksimalnu preciznost u tretiranju bolnog mesta.
Artroskopija lakta je savremena hirurška procedura lečenja povreda i oboljenja lakta sa nizom prednosti u odnosu na klasične hirurške intervencije. Iako relativno neinvazivna i lako podnošljiva za pacijenta, artroskopija je za hirirga jednako zahtevna koliko i otvorena operacija i podrazumeva veliko iskustvo i veliki broj urađenih intervencija. Zbog toga je stalna edukacija i usavršavanje hirurga jedna od ključnih misija naših stručnjaka.
U slučaju stanja kao što je prelom lakta sa komplikovanim frakturama izazvanim težim padovima neophodna je klasična hirurška intervencija. Operacije ovog tipa mogu obuhvatati jednu (na primer, prilikom popuštanja zglobne kapsule lakta) ili dve faze (repozicioniranje i fiksacija kod preloma) i mogu se realizovati primenom većeg broja različitih tehnika. Prilikom izbora konkretne tehnike do izražaja dolazi iskustvo hirurga.
Povrede lakta. Oboljenja lakta
- Prelom lakta
- Prelom glave radijusa lakta (prelom glave žbice)
- Teniski lakat (lateralni epikondilitis)
- Golferski lakat (medijalni epikondilitis)
- Ukočenost lakta (kontraktura lakta)
- Slobodna tela u laktu
- Nestabilnost lakta
- Sindrom kubitalnog kanala
