Lakat je zglob koji je zbog pokretljivosti i relativne nestabilnosti veoma osetljiv. Povreda lakta, kako u obliku akutne traume, tako i u obliku oštećenja koje je rezultat hroničnih procesa, česta je pojava.
S obzirom na svoju strukturu, lakat omogućava pokretanje u 2 ravni: savijanje / opružanje i rotacija podlaktice. Obim pokreta u laktu je od 0 do 180 stepeni. Nekoliko velikih mišića, kao što su biceps, triceps, fleksori i ekstenzori podlaktice, kao i više većih tetiva susreću se upravo u laktu.
Lakat je kompleksan zglob koji formiraju 3 kosti - jedna u nadlaktici i dve u podlaktici. Tanak sloj hrskavice prekriva krajeve kosti koje formiraju zglob lakta. Sinovijalna membrana zgloba proizvodi tečnost koja ispunjava šupljine između kosti i podmazuje zglob smanjujući trenje i oštećenje kostiju.
Mreža ligamenata, sastavljenih od čvrstog, ali fleksibilnog tkiva, ima ulogu stabilizatora zgloba lakta. Ovi ligamenti okružuju zglobnu kapsulu i stabilizuju lakat čineći ga otpornim na mehanički stres. Glavni ligamenti koji povezuju kosti lakta su: spoljni (ulnarni kolateralni ligament), unutrašnji (radijalni kolateralni ligament) i anularni ligament. Ovi ligamenti daju stabilnost laktu pri pokretima.
Lakat formira ugao koji sprečava da prilikom hodanja ruke udaraju o telo. Zbog razlike u telesnoj građi između žena i muškaraca, razlikuje se i način na koji muškarci i žene nose stvari, pa se tako i ovaj ugao (tzv. „ugao nošenja“) koji lakat formira razlikuje. Vrh lakta često koristimo kao tačku oslonca dok sedimo i obavljamo određene aktivnosti poput pisanja ili kucanja na tastaturi. Ovakav položaj bi mogao da izazove bol i upravo zato je ovde koža zadebljala i sa jako malo nervnih završetaka.
Lakat je izložen povredama i oštećenjima, kako zbog svoje građe, tako i zbog činjenice da je jedan od većih zglobova na jednom od najaktivnijih delova tela. Stoga su povrede lakta veoma česte kako kod mlađih, tako i kod starijih. Najčešće su povredama / stresu izložene tetive usled čega može nastati tzv. teniski lakat ili golferski lakat. Do okoštavanja lakta (propadanja hrskavice) može doći usled procesa starenja ili nakon povrede. Povrede za posledicu mogu imati ukočenost lakta ili nestabilnost lakta.
