Ukočenost lakta (kontraktura lakta)
Contractura articuli (M24.5)

Ukočenost lakta, odnosno kontraktura lakta, najčešća je komplikacija u zglobu lakta. Iako se ovo stanje javlja kao posledica operacije, i povreda može prouzrokovati ukočenost lakta. Najbolja prevencija ovog problema je pokretanje lakta nakon povrede ili operativnog zahvata što je ranije moguće.

Lakat je jedan od većih zglobova na ljudskom telu koji ima mogućnost savijanja (fleksija lakta) i istezanja, odnosno opružanja (ekstenzija lakta). Normalan raspon savijanja i opružanja lakta je 0–145 stepeni, iako je amplituda pokretanja lakta u svakodnevnim uobičajenim aktivnostima od 30 do 130 stepeni. Ovo znači da za većinu ljudi ne predstavlja problem ukoliko se pokretljivost lakta delimično smanji. Kod većeg smanjenja, pacijent oseća ograničenost u pokretima. Gubitak pokretljivosti prilikom savijanja lakta obično predstavlja veći problem od gubitka pokretljivosti kod istezanja.

Ukočenost lakta može se javiti u samom zglobu, ali i u tkivima oko zgloba lakta.

Uzroci ukočenosti lakta

Uzroci ovog stanja podeljeni su u dve grupe, zavisno od toga da li leže u samom zglobu (unutrašnji intrinsic) ili u okolnom tkivu – mišićima i tetivama (spoljašnji extrinsic).

Ukočenost lakta usled problema unutar zgloba

• okoštavanje nakon preloma;
• primarna artroza;
• infekcije u zglobu;
• reumatoidni artritis;
• loše srasli prelomi.

Ukočenost lakta usled problema izvan zgloba

• okoštavanje okoline zgloba lakta (heterotopični osifikat lakta);
• opekotine;
• urođene – artrogripoza.

Ukočenost lakta dešava se u najvećem broju slučajeva nakon povrede, čak je uobičajeno očekivati određeni stepen ukočenosti nakon bilo koje povrede lakta. Stanje se vremenom poboljšava, naročito uz intenzivnu fizikalnu terapiju. U nekim slučajevima, međutim, potrebna je hirurška intervencija.

Kod pacijenata koji su duže vremena podvrgnuti imobilizaciji lakta, veće su šanse da dođe do ukočenosti. Takođe, šanse su veće kod pacijenata kod kojih je usled infekcije došlo do oštećenja zgloba.

Simptomi ukočenosti lakta

Simptomi ovog stanja jesu ograničena pokretljivost prilikom opružanja i savijanja lakta, kao i prilikom rotacije podlaktice. Bol u laktu kao simptom može, ali i ne mora biti prisutan, odnosno udružen sa pokretima. Da li se javlja bol u laktu, zavisi i od uzroka ukočenosti.

Lečenje kontrakture lakta

Cilj lečenja je uspostavljanje funkcionalnosti zgloba lakta – pokretljivosti od minimum 100 stepeni i eliminacija bola, ukoliko postoji.

Lečenje ukočenosti lakta treba uvek započeti neoperativnim metodama koje mogu biti veoma efikasne. Ukoliko takve metode nakon dužeg vremena ipak ne daju željene rezultate, potrebno je preduzeti operativno lečenje koje se danas u najvećem broju slučajeva izvodi artroskopski. Nekada je neophodno uraditi tzv. otvorenu operaciju, pogotovo u slučajevima kada su operativni zahvati i ranije izvođeni. Ipak, izbor tipa operacije zavisi i od drugih faktora – procene lekara, stepena ukočenosti, itd. Postoperativna rehabilitacija u vidu kako pasivnih, tako i aktivnih vežbi, veoma je važan deo lečenja.

Iako i ova operacija, kao i svaka druga, nosi određene rizike, dobri rezultati se postižu u velikom procentu.

Ukoliko je uzrok ukočenosti okoštavanje zgloba lakta, potrebno je prvenstveno rešavati osnovni problem (npr. ugradnjom veštačkog lakta).

Povrede lakta i oboljenja lakta

• Golferski lakat
• Nestabilnost lakta
• Prelom lakta
• Prelom glave radijusa lakta (prelom glave žbice)
• Slobodna tela u laktu
• Teniski lakat
• Ukočenost lakta

Procedure za lečenje povreda i oboljenja lakta

• Artroskopija lakta
• Blokada lakta
• "Release" lakta (popuštanje zglobne kapsule lakta)
• Uklanjanje slobodnih tela iz lakta