Prelom lakta prelom humerusa, prelom ulne

Prelom lakta najčešće se dešava prilikom direktnog udarca ili prilikom pada sa savijenim laktom. Vrh lakta (olecranon), kost koju možemo jasno napipati kada savijemo lakat, nalazi se direktno ispod kože i nije zaštićena mekim tkivom i mišićima, tako da je direktno izložena povredi prilikom pada ili udarca. Međutim, i ostale kosti koje čine lakat mogu biti izložene prelomu prilikom pada ili neke druge povrede lakta.

Lakat se sastoji od tri kosti: nadlaktice (humerus), žbice (radius) i lakatne kosti (ulna). Distalni deo nadlaktice je centar lakatnog zgloba. Glava žbice pomera se oko donjeg dela nadlaktice i rotira se prilikom okretanja ručnog zgloba. Vrh lakta je deo lakatne kosti (ulna) koji „drži“ donji okrajak nadlaktice i rotira se oko njega. Ovaj deo lakatne kosti je, kao što je već pomenuto, nezaštićen i prekriven jedino tankim slojem tkiva.

Mišići, tetive i ligamenti učestvuju u građi lakta i stabilizuju zglob. Same kosti oblikovane su tako da lakat čine kompaktnim. Poremećaj u strukturi (prelom kosti, povreda mišića, tetiva ili ligamenata) dovodi do disfunkcionalnosti koje se javljaju kao ukočenost lakta, nestabilnost lakta ili bolova.

Uzroci preloma lakta Kako dolazi do preloma lakta?

Prelomi lakta mogu biti posledica:

• direktnog udarca – do njega dolazi prilikom pada ili udarca loptom, teškim predmetom
• indirektnog udarca – prilikom pada sa opruženom rukom, direktno na dlan

Najčešći je prelom vrha lakta (olecranon) i on može biti deo većeg preloma, ali je čest slučaj da do preloma lakta dođe jedino na tom delu. Pored toga, i nadlaktica, kao i žbica, izložene su prelomima.

Prelom donjeg dela nadlaktice dešava se najčešće kod dece i starijih osoba. Prilikom ovog preloma može doći i do oštećenja nerva i arterije, te je zato potrebno pažljivo pristupanje problemu. Ukoliko nije stabilan, ovaj tip preloma se leči operativno.

Prelomi lakta dešavaju se najčešće u detinjstvu i čine 10 procenata svih preloma u mlađem uzrastu. Zbog svojih aktivnosti, deca su veoma izložena prelomima lakta. Osim mlađe populacije, rizičnoj grupi za prelom lakta pripadaju i sportisti, ponajviše gimnastičari, fudbaleri i biciklisti. Korišćenje zaštite za laktove može u velikoj meri sprečiti prelome.

Ukoliko prelom lakta zahvata zglob, postoji rizik za razvoj okoštavanja lakta (artroze).

Simptomi preloma

Simptomi preloma lakta najčešće se javljaju udruženo, a u pitanju su:

• iznenadan jak bol u laktu
• otok na laktu (koji se spušta ka prstima)
• modrice na laktu
• osetljivost na dodir
• jak bol prilikom pokreta
• nemogućnost pokreta

Nekada se u trenutku pada ili povrede može čuti zvuk preloma.

Dijagnoza

Dijagnoza preloma postavlja se detaljnim kliničkim pregledom koji može dopuniti rendgenski snimak lakta. Kada se dijagnoza preloma potvrdi, može se krenuti sa lečenjem.

Lečenje preloma lakta

U zavisnosti od ozbiljnosti i tipa preloma, lečenje može biti neoperativno i operativno:

• U slučaju neoperativnog lečenja primenjuje se imobilizacija lakta, najčešće gipsanom longetom
• Ukoliko je prelom komplikovan, vrši se operativni zahvat praćen fiksacijom, kako bi se delovi kosti vratili na svoje mesto

Imobilizacija lakta kao metoda neoperativnog lečenja

U slučaju stabilnog preloma koristi se neoperativno lečenje, odnosno imobilizacija lakta. Imobilizacija po pravilu traje duže i može dovesti do ukočenosti lakta. Svaka metoda lečenja ima svoje dobre strane i rizike, a najefikasniji način lečenja bira se individualno, na osnovu većeg broja faktora.

Kada je operacija rešenje za prelom lakta?

Operacija polomljenog lakta, odnosno operativno lečenje, primenjuje se kao metoda izbora u slučaju komplikovanih fraktura izazvanih težim padovima. Operacija se odvija u dve faze i podrazumeva najpre repoziciju preloma, a onda i fiksaciju materijalom koji je najprikladniji za određenu vrstu preloma.

Nakon obavljene repozicije na raspolaganju je veći broj metoda fiksacije, a najčešće se koriste:

• fiksacija lakta pločama sa šrafovima
• fiksacija lakta pomoću metalne žice

Bitno je napomenuti da kod operacije preloma, naročito kod dece, dolazi do izražaja iskustvo hirurga u izboru različitih tehnika.

Oporavak nakon preloma lakta

Proces oporavka nakon preloma lakta, odnosno rehabilitacije, veoma je važan deo lečenja jer je lakat jedan od zglobova koji su najosetljiviji na imobilizaciju i operaciju. Rehabilitacija lakta mora se odraditi jako pažljivo i intenzivno kako bi se izbegla ukočenost lakta, što je inače jedan od najčešćih rizika u procesu lečenja.