Lakat je izložen opasnosti od preloma, bilo prilikom direktnog udarca, bilo prilikom pada sa savijenim laktom. Vrh lakta (olecranon), tj. kost koju možemo jasno napipati kada savijemo lakat nalazi se direktno ispod kože i nije zaštićena mekim tkivom i mišićima, tako da je direktno izložena povredi prilikom pada ili udarca. Međutim, i ostale kosti koje čine lakat mogu biti izložene prelomu prilikom pada ili drugog tipa povrede.

Lakat se sastoji od tri kosti: nadlaktice (humerus), žbice (radius) i lakatne kosti (ulna). Distalni deo nadlaktice je centar lakatnog zgloba. Glava žbice pomera se oko donjeg dela nadlaktice i rotira se prilikom okretanja ručnog zgloba. Vrh lakta je deo lakatne kosti (ulna) koji „drži“ donji okrajak nadlaktice i rotira se oko njega. Ovaj deo lakatne kosti je, kao što je već pomenuto, nezaštićen i prekriven jedino tankim slojem tkiva.

Mišići, tetive i ligamenti učestvuju u građi lakta i stabilizuju zglob. Same kosti oblikovane su tako da lakat čine kompaktnim. Poremećaj u strukturi lakta (prelom kosti, povreda mišića, tetiva, ligamenata) dovodi do njegove disfunkcionalnosti - ukočenosti, nestabilnosti i bola.

Uzroci

Najčešći je prelom vrha lakta (olecranon) i on može biti deo većeg preloma, ali je čest slučaj da do preloma dođe jedino na tom delu. Pored toga, i nadlaktica, kao i žbica, izložene su prelomima.

Više je uzroka preloma u laktu:

  • direktni udarac – do njega dolazi prilikom pada ili udarca loptom, teškim predmetom;
  • indirektni udarac – prilikom pada sa opruženom rukom, direktno na dlan.

Prelom donjeg dela nadlaktice dešava se najčešće kod dece i starijih osoba. Prilikom ovog preloma može doći i do oštećenja nerva i arterije, te je zato potrebno pažljivo pristupanje problemu. Ukoliko nije stabilan, ovaj tip preloma se leči operativno.

Prelomi lakta dešavaju se najčešće u detinjstvu i čine 10 procenata svih preloma u mlađem uzrastu. Zbog svojih aktivnosti, deca su veoma izložena prelomima ovog zgloba.

Pored mlađe populacije, i sportisti su u rizičnoj grupi za prelom lakta, najviše gimnastičari, fudbaleri, biciklisti. Korišćenje zaštite za laktove može u velikoj meri sprečiti prelome.

Ukoliko prelom zahvata sam zglob lakta, postoji rizik za razvoj okoštavanja zgloba lakta (artroza).

Simptomi

Simptomi preloma se najčešće javljaju udruženo, a u pitanju su:

  • iznenadan jak bol;
  • otok na laktu (koji se spušta ka prstima);
  • modrice na laktu;
  • osetljivost na dodir;
  • jak bol prilikom pokreta;
  • nemogućnost pokreta;

Nekada se može čuti zvuk preloma u trenutku pada ili povrede.

Dijagnoza i lečenje

Nakon detaljnog pregleda i rendgenskog snimanja, kako bi se dijagnoza preloma potvrdila, pristupa se lečenju preloma. U zavisnosti od ozbiljnosti i tipa preloma, može se primeniti imobilizacija, najčešće gipsanom longetom, dok je nekada potrebna operacija kako bi se delovi kosti vratili na svoje mesto. Kod neoperativnog lečenja koje se koristi u slučaju tzv. stabilnih preloma, može se računati na dužu imobilizaciju, kao i na to da može doći do ukočenosti lakta. Svaka metoda lečenja ima svoje dobre strane i rizike, a na osnovu više faktora, bira se najefikasniji način lečenja.

Operativno lečenje podrazumeva repoziciju preloma i fiksaciju materijalom koji je najprikladniji za određenu vrstu preloma. Više metoda dolazi u obzir (ploča sa šrafovima, metalne žice), i naročito kod lečenja preloma lakta dolazi do izražaja iskustvo hirurga u izboru različitih tehnika.

Proces rehabilitacije, nakon imobilizacije, odnosno operacije, je veoma važan deo lečenja jer je lakat jedan od zglobova koji su najosetljiviji na imobilizaciju. Rehabilitacija treba biti intenzivna kako bi se izbegla ukočenost lakta, jedan od najčešćih rizika u procesu lečenja.