Lakat je jedan od većih zglobova na ljudskom telu koji ima mogućnost savijanja (fleksija) i istezanja, odnosno opružanja (ekstenzija). Normalan raspon savijanja / opružanja lakta je 0 - 145 stepeni, iako je amplituda pokretanja lakta u svakodnevnim uobičajenim aktivnostima od 30 do 130 stepeni. Ovo znači da za većinu ljudi ne predstavlja problem ukoliko se pokretljivost lakta delimično smanji. Kod većeg smanjenja, pacijent oseća ograničenost u pokretima. Gubitak pokretljivosti prilikom savijanja lakta obično predstavlja veći problem od gubitka pokretljivosti kod istezanja.

Ukočenost lakta ( kontraktura) je najčešća komplikacija u zglobu lakta. Ovo stanje se javlja kao posledica operacije ili povrede. Najbolja prevencija ovog problema je pokretanje lakta nakon povrede ili operativnog zahvata što je ranije moguće.

Do ukočenosti može doći u samom zglobu i u tkivima oko zgloba lakta.

Uzroci

Uzroci ovog stanja podeljeni su u dve grupe, zavisno od toga da li leže u samom zglobu (unutrašnji intrinsic) ili u okolnom tkivu – mišićima i tetivama (spoljašnji extrinsic).

1. Problemi unutar zgloba:

  • okoštavanje nakon preloma;
  • primarna artroza;
  • infekcije u zglobu;
  • reumatoidni artritis;
  • loše srasli prelomi.

2. Problemi izvan zgloba:

  • okoštavanje okoline zgloba lakta (heterotopični osifikat lakta);
  • opekotine;
  • urođene – artrogripoza.

Do ukočenosti lakta dolazi u najvećem broju slučajeva nakon povrede, čak je uobičajeno očekivati određeni stepen ukočenosti nakon bilo koje povrede lakta. Stanje se vremenom poboljšava, naročito uz intenzivnu fizikalnu terapiju. U nekim slučajevima, međutim,  potrebna je hirurška intervencija.

Kod pacijenata koji su duže vremena podvrgnuti imobilizaciji lakta, veće su šanse da dođe do ukočenosti. Takođe, šanse su veće kod pacijenata kod kojih je usled infekcije došlo do oštećenja zgloba.

Simptomi

Simptomi ovog stanja jesu ograničena pokretljivost prilikom opružanja i savijanja lakta, kao i prilikom rotacije podlaktice. Bol kao simptom može ali i ne mora biti prisutan, tj. udružen sa pokretima. Da li se javlja bol, zavisi i od uzroka ukočenosti.

Lečenje

Cilj lečenja je uspostavljanje funkcionalnosti zgloba lakta – pokretljivosti od minimum 100 stepeni i eliminacija bola ukoliko postoji.

Lečenje ukočenosti lakta treba uvek započeti neoperativnim metodama koje mogu biti veoma efikasne. Ukoliko takve metode nakon dužeg vremena ipak ne daju željene rezultate, potrebno je preduzeti operativno lečenje koje se danas u najvećem broju slučajeva izvodi artroskopski. Nekada je neophodno uraditi tzv. otvorenu operaciju, pogotovo u slučajevima kada su operativni zahvati i ranije izvođeni. Ipak, izbor tipa operacije zavisi i od drugih faktora - procene lekara, stepena ukočenosti itd. Postoperativna rehabilitacija u vidu kako pasivnih, tako i aktivnih vežbi , veoma je važan deo lečenja.

Iako i ova operacija kao i svaka druga nosi određene rizike, dobri rezultati se postižu u velikom procentu.

Ukoliko je uzrok ukočenosti okoštavanje zgloba lakta, potrebno je prvenstveno rešavati osnovni problem (npr. veštačkim laktom).