Rame · Hirurgija ramena lečenje povreda i oboljenja ramena
Anatomija ramena
Rame čine tri kosti: lopatica (scapula), gornji deo nadlaktice (humerus) i ključna kost (clavicula). Čitav rameni zglob okružen je zglobnom kapsulom ispunjenom tečnošću koja podmazuje zglob i čini da on funkcioniše. Zidove kapsule čine ligamenti - mekano tkivo koje spaja kost za kost. Ligamenti i kapsula su statički stabilizatori ramena, što znači da stabilizuju rame bez uticaja naše volje.
Oko ramena postoje četiri mišića koji čine dinamičke stabilizatore ramena: supraspinatus, infraspinatus, teres minor i subscapularis. Tetive ovih mišića se vezuju za humerus i odgovorni su da humerus stoji stabilno u čašici (glenoid). Ovaj deo je vrlo plitak i zaravnjen, a njegovu ivicu okružuje meko tkivo (labrum) koje ga produbljuje i za koje se pripajaju ligamenti.
Funkcija ramena zavisi od saradnje statičkih i dinamičkih faktora stabilnosti, a ispadanje samo jednog od njih dovodi do stanja pod nazivom nestabilnost ramena. Rame je najpokretljiviji zglob u telu koji se zbog svoje složenosti često naziva i rameni kompleks. Usled velike pokretljivosti, bol u ramenu i povreda ramena su relativno česte pojave.
Hirurgija ramena. Lečenje povreda i oboljenja ramena.
U zavisnosti od vrste povrede ili oboljenja, predloženi tretmani mogu biti hirurškog i nehirurškog tipa. Iako je rame zglob koji je podložan povredama usled velike pokretljivosti, dobra vest za sve koji imaju problema sa ramenima jeste da većinu problema rešava disciplinovano vežbanje ili fizikalna terapija potpomognuta blokadom ramena u slučaju da je intentizet bola takav da pacijent nema dovoljan obim pokreta za pravilno izvođenje vežbi. Važno je napomenuti da se pravilnim i redovnim vežbanjem može usporiti propadanje i produžiti životni vek zglobova, pa je prevencija jedna od pouzdanijih metoda za očuvanje zdravlja, pokretljivosti i snage ramenog pojasa.
U slučaju da je neophodno primeniti hirurške metode za saniranje problema, jedna od opšte prihvaćenih savremenih procedura u lečenju ramena koja nudi niz prednosti u odnosu na klasične hirurške intervencije je artroskopija ramena. Artroskopski zahvati su u fazi intenzivnog razvoja čiji se početak poklopio sa dolaskom XXI veka i u savremenom pristupu operativnom lečenju ramena predstavljaju primarni izbor hirurga. Artroskopija je svakako bolje rešenje za pacijenta jer je u pitanju relativno neinvazivna i lako podnošljiva procedura koja nudi brži oporavak uz znatno manji rizik od razvoja komplikacija. Ipak, za hirurga je artroskopija zahtevna koliko i otvorena operacija, uz neophodno veliko iskustvo i poznavanje rada sa artroskopom.
Iako su naši ortopedski hirurzi obučeni da rutinski izvedu niz artroskopskih intervencija, njihova kontinuirana edukacija, usavršavanje i stalno podizanje lestvice u pogledu kvaliteta pruženih usluga ostaju naši ključni ciljevi.
Povrede ramena. Oboljenja ramena.
- Sindrom bolnog ramena (impindžment, burzitis)
- Smrznuto rame (ukočeno rame)
- Nestabilnost ramena (iščašenje)
- Prelom ramena
- Raskid tetive rotatorne manžetne
- Iritacija tetive duge glave bicepsa
- Artritis ramena (okoštavanje ramena)
- Iritacija akromioklavikularnog zgloba
- Iščašenje akromioklavikularnog zgloba
- Poremećaji lopatice (nestabilna, krilata lopatica)
