OrthoExpert

Nestabilnost ramena je stanje kada zglob ramena postane ”previše pokretan“. U nekim slučajevima nestabilno rame može da ispadne iz čašice i onda govorimo o iščašenju. Ukoliko se ne leči, ovo stanje može izazvati propadanje hrskavice - artritis ramena.

Anatomija

Rame čine tri kosti: lopatica (scapula), gornji deo nadlaktice (humerus) i ključna kost (clavicula). Čitav rameni zglob okružen je zglobnom kapsulom ispunjenom tečnošću koja podmazuje zglob. Zidove kapsule pojačavaju ligamenti - meko tkivo koje spaja kost za kost. Ligamenti i kapsula su statički stabilizatori ramena – to znači da stabilizuju rame bez naše volje.

Oko ramena postoje četiri mišića koji su dinamički stabilizatori ramena: supraspinatus, infraspinatus, teres minors i subscapularis. Oni kontrakcijom dodatno stabilizuju rame. Sama čašica je vrlo plitka i zaravnjena, a njenu ivicu okružuje meko tkivo slično meniskusu u kolenu (labrum) koje je produbljuje i za koje se pripajaju ligamenti.

Do iščašenja dolazi kada pokreti u ramenu nadjačaju snagu stabilizatora ramena - tj. snagu rotatorne manžetne i ligamenata u ramenu. Ispadanje ne mora biti kompletno - rame može delimično ispasti i vratiti se u čašicu i ova pojava se naziva subluksacija.

Uzroci

Nestabilnost ramena može biti:

  • Akutna – traumatska (iščašenje ramena);
  • Hronična ili ponavljana - urođena ili posledica nelečene akutne nestabilnosti.

Povreda ramena može izazvati akutnu nestabilnost ramena, i u 95% slučajeva rame ispada put napred. Iako je rame vraćeno, zglob najčešće ostaje nestabilan. Ligamenti koji drže rame u tom položaju mogu biti istegnuti ili pokidani i u tom stanju ne mogu da vrše svoju osnovnu funkciju - da drže rame i čine ga stabilnim. Kod takvog nestabilnog ramena može ponovo doći do ispadanja, čak i prilikom normalnih dnevnih aktivnosti.

Nestabilno rame ne mora uvek biti posledica iščašenja. Ljudi koji u svojim dnevnim aktivnostima opterećuju rame ponavljanjem istovetnih pokreta mogu postepeno istegnuti ligamente zglobne kapsule. Ovome su najčešće izloženi sportisti koji ponavljaju pokrete rukom iznad glave - plivači, odbojkaši, bejzbol igrači. U ovom slučaju dolazi do slabljenja mišića i tzv. mikronestabilnosti ramena što izaziva bol i iritaciju.

Urođena nestabilnost je uzrokovana građom kapsule / ligamenata koji su elastičniji, pa samim tim i labaviji. Ove osobe su hiperelastične. Zato su oni podložniji povredama tako da i minimalna povreda ili opterećenje može dovesti do simptomatske nestabilnosti ramena. Ljudi sa ovom predispozicijom imaju generalno slabije ligamente i mogu imati probleme, kako sa ramenom, tako i sa drugim zglobovima u telu.

Simptomi

Hronična nestabilnost ramena se karakteriše višestrukim ispadanjem ramena. Ovo se najčešće dešava prilikom ponavljanih pokreta podizanja ruke iznad nivoa ramena npr. pri bacanju lopte. Ispadanje ramena izaziva momentalan osećaj bola poput proboda. Postepeno, dolazi do izbegavanja pokreta koji izazivaju ispadanje ili subluksaciju.

Rame može postati nestabilno u toj meri da ispadanje postane učestala pojava. Ovo može biti ozbiljan problem ukoliko pacijent nije u stanju da sam vrati rame. Svaki pokret ramena u ovom stanju izaziva jake bolove, a sama povreda može izazvati i oštećenje nerava u zglobu ramena. Okolni mišići mogu usled ovoga oslabiti, sve dok ne dođe do oporavka nerva.

Lečenje

Cilj lečenja je postići stabilno rame. U cilju odabira adekvatnog lečenja je najpre potrebno razumeti proces koji se dešava u ramenu. Zato je potrebno uzeti anamnezu kroz razgovor sa pacijentom, uraditi detaljan klinički pregled pacijenta uz rendgenski snimak i ultrazvuk ramena i eventualne dodatne analize (MRI, CT).

Konzervativno lečenje je inicijalni tretman kod prvog iščašenja ramena ukoliko ne postoje jasni znaci raskida ligamenta ili tetiva rotatorne manžetne. Konzervativno lečenje je pre svega usmereno na jačanje dinamičkih stabilizatora ramena (mišića) tj. kineziterapijom. Kod hroničnih oblika je potrebno raditi i na jačanju mišića stabilizatora lopatice, jer se rame štedi i zauzima se prinudni položaj u kome pokreti najmanje bole. Terapija je dugotrajna, naročito kod hronične nestabilnosti. Poseban problem su osobe sa hiperelastičnim ramenom gde je po pravilu potrebno vežbati minimum 4 - 6 meseci.

Operativno lečenje je usmerneno na hiruršku stabilizaciju ramena. Sprovodi se prišivanjem otrgnutog ligamenta ili tetive u ramenu, što je deo procedure pod nazivom stabilizacija ramena.