OrthoExpert

Operacija ugradnje veštačkog ramena podrazumeva zamenu zgloba ramena protezom ramena. Sprovodi se kod pacijenata sa oštećenjem zgloba ramena, do koga može doći ili usled degenerativnih promena (starenje, preopterećenje), upalnih procesa (reumatizam) ili povrede (prelom, iščašenje).

Veštačko rame se ugrađuje prvenstveno da bi se smanjio ili potpuno eliminisao bol u ramenu a takođe i da bi se dobila bolja pokretljivost ramena. Rezultati variraju u velikoj meri u zavisnosti od starosti pacijenta, zdravstvenog stanja kao i razloga koji dovodi do oštećenja ramena.

Ovaj zahvat se izvodi od 1970. godine i stalno se razvija, kako operativna tehnika, tako i kvalitet samih implantata.

Kod preloma ramena, veštačko rame se ugrađuje ukoliko je nemoguće rekonstruisati zglob. To se najčešće dešava kod starijih osoba kod kojih je prisutan proces osteoporoze pa su kosti krte i lako lomljive. Čak iako se uspe da se kost rekonstruiše i prelom fiksira npr. metalnim šrafovima i pločom, kod ovih osoba je potencijal za zarastanje jako mali. Ponekad prelom može da sraste u nepovoljnom položaju ili prelomom biva ugrožena ishrana kosti tako da ona propada, a time propada i zglob ramena (tzv. aseptična nekroza glave humerusa). U tom slučaju potrebno ga je zameniti veštačkim ramenom.

Takođe, osobe sa uznapredovalim reumatizmom, pri čemu su prisutni konstantni bolovi, mogu imati koristi od ugradnje veštačkog ramena. Oko 80% osoba sa artritisom ima onesposobljavajuće bolove u ramenu.

Osobama sa okoštavanjem u ramenu (artroza) takođe se kao definitivno rešenje može ponuditi veštačko rame. Ovo stanje je mnogo češće u zglobu kuka ili kolena ali se javlja i u ramenu.

Postoje dva osnovna tipa proteza:

Anatomska proteza - Jedan od glavnih uslova za ugradnju ove proteze je očuvanost mišića rotatorne manžetne. Rame fukncioniše tako što mišići rotatorne manžetne stabilizuju zglob dok veliki deltoidni mišić podiže ruku. Obe zglobne površine ramena se zamenjuju veštačkim materijalima (metal, plastika) i oblik im je isti kao kod normalnog ramena. Odstranjuje se glava ramena i standardno se metalni deo proteze (stem) uglavi u gornji deo nadlaktice (nekada se fiksira koštanim cementom). Umesto zglobne čašice (cavitas glenoidalis) se ugradi plastična čašica koja se fiksira cementom ili šrafovima. Postoji puno varijacija zavisno od proizvođača. Ukoliko je problem samo u glavi humerusa (kod aseptične nekroze) zamenjuje se samo glava i tu operaciju nazivamo parcijalna proteza ramena. Ukoliko se zamene glava i čašica, radi se o totalnoj protezi ramena.

Reverzna proteza - Ogroman problem nastaje kada uz oštećenje same zglobne hrskavice postoji i raskid rotatorne manžetne. Tada nema mišića koji će dodatno stabilizovati zglob ramena i anatomska proteza nije od koristi. Zato je 80-tih godina razvijen specijalni tip proteze kod koje je veštačka glava stavljena na mestu čašice, a veštačka čašica na mestu odstranjene glave. Time je omogućeno podizanje ruke u ramenu samo akcijom deltoidnog mišića.

Sama operacija se izvodi kroz jedan rez koji je najčešće na prednjoj strani ramena. Da bi se pristupilo samom zglobu, potrebno je preseći tetivu prednjeg mišića rotatorne manžetne koja se kasnije ušije. Za njeno srastanje je potrebno oko 6 nedelja, koliko ruka stoji u miteli.

Neposredno pre operacije se može dobiti regionalni blok od strane anesteziologa čime se obezbeđuje potpuna bezbolnost nakon operacije u trajanju i do 24 časa.

Nakon operacije je ruka u trougloj marami (miteli), najčešće 6 nedelja. Ubrzo nakon operacije se započinje sa pasivnim vežbama ramena pod vođstvom fizioterapeuta i prema protokolu koji je individualan za svakog pacijenta.