Mortonov neurom
Mortonov neurinom, DG57.6A

Mortonov neurom je kompresivna neuropatija interdigitalnog nerva, tj. nerva koji se nalazi između nožnih prstiju. Najčešće se javlja kod žena srednje životne dobi i to devet puta češće nego kod muškaraca. Najčešće su zahvaćeni 2. i 3. interdigitalni nerv, odnosno nervi u prostoru izmedju srednjeg i domalog prsta, kao i u prostoru između srednjeg prsta i kažiprsta stopala.

Još uvek nema konsenzusa među lekarima o tome šta dovodi do nastanka bolesti, ali se ponavljana mikrotrauma, kao i kompresija, odnosno tenzija na poprečni ligament između kostiju donožja, navode kao mogući faktori. Nošenje uske obuće, naročito visokih potpetica navode se kao mogući uzroci nastanka Mortonovog neuroma. Patoanatomski, radi se o nakupljanju vezivnog tkiva u omotaču nerva (perineuralna fibroza) i posledičnom uklještenju živca. Anatomski, nerv se nalazi plantarno u odnosu na poprečni intermetatarzalni ligament i na ušću spoljašnjeg i unutrašnjeg nerva prsta.

Simptom je uglavnom bol, koji se pojačava pri osloncu ili dužem stajanju i hodu. Bol je naročito izražen priikom nošenja uske obuće, najčešće visokih potpetica.  Bolovi prestaju po skidanju obuće i masažom bolnog mesta.  Ne tako retko javlja se i osećaj peckanja, žarenja ili čak utrnulost prstiju na spoljašnjoj strani stopala.

Klinički pregled

Nekada se kliničkim pregledom može napipati čvorić u prednjem stopalu, nešto iznad nivoa korena prstiju. Pritisak na prostor izmedju glavica kostiju donožja provocira bol ili čak pojačava osećaj trnjenja ili peckanja u prstima. Prilikom bočnog stiska stopala (kao u uskoj obući) javlja se bol ili eventualno preskok na mestu zadebljalog nerva (Mulderov znak).

Dijagnostika

Kao i kod svakog bola u stopalu, neophodno je napraviti standardnu radiografiju stopala u tri pravca, mada je kod ovog oboljenja radiografski nalaz potpuno normalan.

Ultrazvučna dijagnostika je metoda izbora na osnovu koje se uočava zadebljanje nerva u prostoru između glavica kostiju donožja (ovalna, hipoehogena masa paralelno postavljena sa kostima donožja).

Magnetna rezonanca se obično ne koristi za dokazivanje Mortonovog neuroma, ali može da posluži za otklanjanje sumnje na druge uzroke bola.

Lečenje Mortonovog neuroma

Lečenje Mortonovog neuroma može biti neoperativno i operativno.

Neoperativno lečenje Mortonovog neuroma

Na početku lečenja poželjno je primeniti što neinvazivnije metode. Ukoliko željeni efekat izostane, obavlja se operacija Mortonovog neuroma.

Neoperativno lečenje podrazumeva najpre rasterećenje bolnog područja, što se postiže nošenjem široke obuće, sa čvrstim đonom i silikonskim jastučićima ispod glavica kostiju donožja. Oko 20% pacijenata oseća potpuno odsustvo simptoma samo promenom obuće. Upotreba antiinflamatornih lekova retko ima efekta u lečenju.

Injekcije kortikosterioida pod kontrolom ultrazvuka najčešće se koriste na početku lečenja. Rezultati su dosta dobri, pacijenti osećaju poboljšanje, bolovi su manji do potpunog prestanka. Uglavnom se daju depo preparati kortikosteroida, tako da je efekat injekcija 4–6 nedelja, sa tendencijom da ponavljanom aplikacijom leka u razmacima od po 4–6 nedelja bolovi potpuno prestanu.

Operativno lečenje Mortonovog neuroma

Hirurško lečenje, odnosno operacija Mortonovog neuroma, preporučuje se ukoliko neoperativne metode nisu dovele do izlečenja. U prvom aktu se preporučuje oslobađanje nerva, odnosno dekompresija nerva, koja se postiže presecanjem ligamenta. Ukoliko su bolovi i dalje prisutni, preporučuje se kompletno presecanje nerva. Pritom se mora voditi računa da se nerv preseče makar 3 cm iznad samog neuroma, jer se kod nedovoljno visokog presecanja nerva mogu javiti komplikacije, u smislu ponovnog nastanka bolova.

Takođe, treba voditi računa o rekonstrukciji poprečnog ligamenta, kako ne bi došlo do nestabilnosti glavica kostiju donožja.