Stopalo · Hirurgija stopala lečenje povreda, oboljenja i deformiteta stopala

Anatomija stopala

Stopalo i skočni zglob predstavljaju kompleksan sistem kostiju, ligamenata i mišića koji igraju važnu ulogu u formiranju pravilne strukture i obezbeđuju stabilnost prilikom stajanja, hodanja i izvođenja raznih kompleksnih pokreta

Ljudsko stopalo čini 26 kostiju, 33 zgloba i mnoštvo mišića, ligamenata, nerava i krvnih sudova. To je specifična anatomsko-dinamička celina ljudskog tela. Koža stopala sa tabanske strane je posebne građe i ne može se uporediti sa bilo kojim drugim delom tela.

U funkcionalnom pogledu, stopalo se može podeliti na zadnji, srednji i prednji deo. Stopalo ima svoje lukove ili svodove, i to:

• dva uzdužna luka (spoljni–lateralni i unutrašnji–medijalni)
• prednji poprečni luk
• zadnji poprečni luk

Skočni zglob predstavlja spoj potkolenice i stopala. U pitanju je zglob tipa šarke kog čine zglobne površine tibije (golenjače), fibule (lisnjače) i talusa (skočne ili gležanjske kosti). Skočni zglob je podržan jakim ligamentima sa spoljašnje i unutrašnje strane, kao i između tibije i fibule. Osim ligamenata, zglob dodatno učvršćuju tetive jakih mišića koje prelaze oko njega.

Hirurgija stopala. Lečenje povreda i oboljenja stopala.

Delujući kao efikasni apsorber težine ljudskog tela, stopalo i skočni zglob kao sistem pružaju mogućnost hodanja, trčanja, uvrtanja, okretanja ili skakanja. Samo tokom jednog dana prosečna osoba napravi oko 7500 koraka (aktivni ljudi i znatno više), te ne iznenađuje podatak da se kod oko 75% populacije bol u stopalu ili bol u skočnim zglobovima u nekom obliku javlja u određenom periodu života. Ovo naročito dolazi do izražaja kada znamo da sila opterećenja kojom telo deluje na stopala pri hodanju dva do tri puta prevazilazi opterećenje izazvano težinom tela u stacionarnom položaju, dok prilikom trčanja ta sila može biti i do deset puta veća.

Osim stalnog dejstva sile na stopala, prekomerna telesna težina i neodgovarajuća obuća takođe su česti uzročnici pojave bolova, povreda ili deformiteta u stopalu.

Kao i u slučaju bilo koje druge strukture u ljudskom telu, rešavanju problema može se pristupiti hirurškim i nehirurškim putem.

U zavisnosti od vrste problema, neoperativno, odnosno nehirurško lečenje, može podrazumevati:

• hlađenje otečenih regija, upotrebu analgetika i nesteroidnih antiinflamatornih lekova za određene vrste povreda
• nošenje gipsanih imobilizacija
• nošenje ortoza i silikonskih umetaka sa ciljem ispravljanja određenih vrsta deformiteta
• korišćenje separatora za pozicioniranje prstiju stopala
• davanje blokada, odnosno injekcija kortikosteroida u zglob, pod kontrolom ultrazvuka
• poštedne ili režime vežbanja

Operativno ili hirurško lečenje se, takođe u zavisnosti od kompleksnosti stanja, može obavljati u lokalnoj ili regionalnoj anesteziji. Kako su mogući deformiteti i povrede stopala izuzetno raznovrsni, i broj različitih načina postizanja cilja hirurškom intervencijom je srazmerno veliki. Kao minimalno invazivna i estetski prihvatljiva intervencija koja se obavlja kroz dva mala reza na koži dužine oko 5 mm, artroskopija stopala je preferirana metoda hirurga – naravno, ukoliko za određeno stanje takva opcija postoji. Kod komplikovanih povreda, kao što je prelom skočnog zgloba, primenjuju se složene otvorene hirurške metode sa fiksacijom preloma šrafovima.

Povrede stopala. Oboljenja stopala.

• Povreda ahilove tetive
• Čukljevi (hallux valgus)
• Bol u peti (petni trn, plantarni fascitis)
• Deformiteti prstiju stopala
• Ukočen palac (hallux rigidus)
• Mortonov neurom
• Haglundova bolest (izraslina na kosti pete)
• Prelom skočnog zgloba

Procedure i metode za lečenje povreda i oboljenja stopala

• ..